Швајцарске власти им отеле дјецу

 Александра (6) и Марко (4) су одузети од својих родитеља Слађане и Александра Самарџића из њиховох дома у Сент Галену 7. децембра, и од тада родитељи се нису ни чули са њима.
- Дан прије тога дјеца су шетала са супругом Сент Галеном, гдје живимо још од 1991. године. Сутрадан су већ била у туђем одијелу. У њему су и данас, а прошло је више од мјесец дана. Видјели смо их само на сликама, ослабили су, ублиједјели, имају огромне подочњаке од плакања, иако раније никада нису плакали - прича Самарџић.
Он каже да су му дјецу одузели пошто су ћерку одбили да пошаљу у специјалну школу, јер је потпуно здрава. Тог 7. децембра ујутро у породичну кућу улетјели су радници Службе за старатељство над малољетницима у пратњи полиције.
- Муж је већ отишао на посао када су се на вратима појавила два полицајца. Наредили су ми да пробудим дјецу и обучем их, а онда су нас одвели у полицијску станицу. Нису ми дозволили да позовем Александра, нити конзулат Србије у Цириху. Умјесто тога викали су да ми је боље да урадим оно што се од мене тражи да не би изнијели дјецу из стана. Нисам имала избора. Пробудила сам их и обукла. Већ на путу до станице су нас раздвојили, дјеца су се возила у једном полицијском аутомобилу, ја у другом, иза њих - прича Слађана и додаје да су је полицајци потом на превару одвели у ћелију, закључали је и рекли да сачека. Касније су јој уручили рјешење о одузимању дјеце и друго, којим се она и Александар упућују на психијатријско вјештачење.
- Наравно, на тој клиници нису хтјели да ме задрже ни дана, али су на инсистирање надлежних то ипак учинили и потом ме отпустили са увјерењем да сам здрава - каже она.
Самарџићи објашњавају да су без дјеце остали јер ћерку нису хтјели да пошаљу да похађа специјалну школу, у коју је распоређена.
- Александра је требало да пође у први разред у основној школи у Ротмонтену, међутим, били смо присиљени да је упишемо у четири километара даљу школу. Ми на то нисмо пристали, јер наше дијете није психички болесно. Жалили смо се, подносили документа, али ништа од тога није прихваћено. На крају су нас пријавили Служби за старатељство над малољетницима - каже отац дјеце.
Александар наглашава да је својеврсни сукоб између његове породице и школске управе почео када је он поднео пријаву васпитачима и руководиоцима школске установе и вртића у сентгаленском насељу Ротмонтен, јер му је ћеркица била злостављана.
О овом, за швајцарске прилике невјероватном случају, изашао је и чланак на првој страни листа „Сент Галлен нацхрихтен", у којем је аутор Бернрад Маркс јасно аргументовао да су Самарџићи у праву. Ипак, надлежни су остали при своме а родитељи су се за помоћ и правну заштиту обратили и Генералном конзулату Србије у Цириху, пошто сви чланови породице имају српске пасоше.
У Конзулату кажу да су у свакодневном контакту са породицом Самарџић и да чине све како би им обезбедили пуну правну и конзуларну заштиту.
- Генерални конзулат је у најкраћем року контактирао са свим надлежним швајцарским органима, односно Службом старатељства Сент Галена, здравственим институцијама и полицијом. Тренутно смо ангажовани на добијању термина за посјету дјеци, о чијем ћемо стању моментално извјештавати родитеље и надлежне службе у земљи. До сада су двије молбе за посјету представника конзулата одбијене, али је интервенисано на вишем, кантоналном нивоу - наводи се у саопштењу које је потписала генерални конзул Вера Вукићевић. У међувремену, Слађана и Александар су дјецу видели само на фотографијама, које су направљене око Светог Николе.
Прес