„Још не боли јако, али крв је потекла“

Саопштења са обала Балтике које долазе до медија првих дана нове године нису ништа посебно нова. Ево једног. Министарство одбране Естоније је припремило нацрт закона о признавању бивших легионара војске Вафен СС за борце за слободу. А ево и другог саопштења. Шеф војног ресора Литваније Раса Јукнавичене је за време своје посете САД положила цвеће крај споменика сахрањеног генерала Повиласа Плехавичуса, који се борио на страни хитлерових окупатора против пољских партизана.

У то да се крвавих „заслуга“ бивших хитлеровских помагача у Литванији и не само тамо данас сећају не треба сумњати. Тако је естонски колега госпође Јукнавичене – Март Лар одао пошту бившим есесовцима и својим сународницима. Како сматра немачки Ди Тагецајтунг, при претресу у парламенту закона који је он иницирао у марту месецу већина гласова ће бити на његовој страни. Естонски премијер Андрус Ансип је недавно је изјавио да естонске легије не спадају под одлуке Нирнбершког трибунала.

Али такво преписивање историје не може да избаци из свести многих Естонаца који нису отровани нацистичком идеологијом, а такође већине становника Европе који су преживели ужасе нацизма сећање на многе мрачне „заслуге“ бивших есесоваца. Руска амбасада у Талину је назвала још један покушај да се оправдају нацистички злочинци „мрачњаштвом“. Шеф фракције „зелених“ у Европарламенту Ребека Хармс је изјавила да је недопустива фалсификација историје и хероизација нациста, да су неспојиви са „општим вредностима“.

Потпредседник руске Академије геополитичких проблема Владимир Анохин види неколико разлога процеса хероизације нациста у Прибалтици и неким европским земљама:

„Пре свега овде је комплекса ниже вредности прибалтичких земаља. И тај комплекс тражи излаз и у овом случају демонстрира да су били независни управо под фашистичком петом. Али историјски процес показује да је совјетска војска дошла тек после утврђења совјетске власти. А то се наравно не прихвата.“

Неки политичари, по мишљењу експерта, не би имали ништа против да радикализују атмосферу повратком жестоких метода руковођења за време кризе 30-их година.“

„Неонацизам је у процвату по читавој Европи“, - резимирала је недавно србска „Политика“.

Шеф Комитета за међународне послове Савета Федерације Русије Михаил Маргелов није склон да драматизује ситуацију. Истовремено, он је поводом крвавог терористичког акта у Новрешкој учињеног од стране неонациста Брејвика рекао, „још не боли јако, али крв је потекла“.