Република Српска испред Федерације БиХ

БАЊАЛУКА, Влада Републике Српске (РС) направила је напредак у области економских закона, привлачећи све више страних инвеститора, док је Федерација БиХ (ФБиХ) била мање успјешна, што се може приписати унутрашњим политичким проблемима, наводи Европска комисија у најновијем извјештају о напретку БиХ.

У извјештају, чије дијелове преносе “Независне новине” , констатован је неуспјех БиХ да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и наведени бројни недостаци босанскохерцеговачког система, али изнесени и неки позитивни помаци.

Истичући да је РС добила Владу непосредно након избора, док је у ФБиХ власт формирана тек у марту ове године, у извјештају је РС похваљена због напретка у законодавству које се односи на економију и привлачења страних улагања.

“Ипак, Влада РС је наставила политику јачања сопственог законског оквира, често без координације с осталим владама у земљи. И даље се опире преношењу овлаштења на државни ниво, посебно када је ријеч о полицији и економским питањима, потенцирајући и питање поврата раније пренесених надлежности”, наводи се у извјештају.

Европска комисија у документу оцијењује да је “РС је наставила с повремено `чврстом` реториком, иако је њена позиција у ситуацији везаној за Сребреницу била конструктивна”.

“Истовремено, Влада ФБиХ била је мање успјешна у доношењу закона, а на њен рад је често утицала тешка политичка клима и подијељени партијски интереси у владајућој коалицији”, наводи се у извјештају.

Између осталог, издвојен је проблем компликоване административне структуре у земљи, са посебним освртом на ФБиХ, која је, како се наводи, “остала препрека ефикасној локалној самоуправи”.

У извјештају се износи оцјена да власт на државном новоу није била у стању да превлада интерне сукобе, често базиране на етничким или ентитетским питањима, због чега је дошло до озбиљног застоја у спровођењу реформи.

Европска комисија наводи да компликовани начин одлучивања, мањак капацитета и политичке воље, уз подијељене националне интересе, наставља да успорава усвајање закона, док Савјет министара, како је оцијењено, пати због скромних овлаштења предсједавајућег овог тијела.

У извјештају је упозорено и на честу националистичку реторику политичких лидера, која је успорила реформе у бројним областима.

Назначено је да питање Сребренице и даље остаје посебан проблем и констатовано да су компликације настали након пресуде Међународног суда правде када су бошњачки политичари затражили посебан статус за ову регију. Оцијењено је да су ови захтјеви довели до јачања политичких тензија у Сребреници, али и широм земље.

Истакнуто је да су бошњачки политичари послије ове пресуде позвали на једнострану промјену Устава, док су, с друге стране, политички лидери из РС наставили да помињу могућност референдума о отцјепљењу и захтјева за повлачењем раније пренесених надлежности на ниво БиХ.