Косачов: Ми смо таоци предизборних кампања

2012. година обећава да буде сложена за међународну дипломатију. За сада не полази за руком да се угаси жариште конфликата на Блиском Истоку и северу Африке. Исто као и да се оцене последице свих тих промена. Ипак за неколико земаља одједном – Русију, САД, Француску, Финску, Иран, Египат – 2012. година је пре свега година председничких и парламентарних избора. О везама унутрашње и спољне политике у интервјуу за Глас Русије говорио је први заменик председника Комитета Државне думе за међународне послове Константин Косачов.

Предизборна кампања поставља додатно оптерећење за решење међународних проблема, сматра Константин Косачов.

Не напушта ме осећај да је усијавање страсти око Ирана, Сирије, нека дејства у Авганистану, и Ирак, одакле су недавно отишли амерички војници – све то се дешава не зато што се тако развија сама по себи ситуација у Ирану, у Сирји, Ираку или Авганистану. Већ зато што у сваком случају политтехнолози који воде предизборну председничку кампању Барака Обаме, просто говоре да ће то бити одлично, да ће привући гласове бирача, а нешто друго ће, напротив, радити против његових интереса са тачке гледишта реизбора. И то условљава по мени сву тежину предстојеће године. Са тачке гледишта спољнополитичких сижеа, ми ћемо бити таоци ове и других предизборних кампања које се воде у великим земаљама. Поменут је француски сиже, заоштравање француско-турских односа, геноцид или не геноцид. То је такође унутрашња политика Француске, припрема за председничке изборе у априлу 2012. године. У Ирану су избори у марту. Они такође мисле како да изађу из актуалне ситуације – да ли да сарађују са МАГАТЕ или не.

Не покушавају да развежу чвор блискоисточних проблема само фактори у овом региону, већ и даљи „суседи“. У многоме управо овде се пресецају политички, економски, финансијски и хуманитарни интереси, објашњава Косачов.

У овим тачкама пресека многе државе падају у искушење да играју на страни једне од страна у сукобу. Американци сасвим отворено подржавају Израел, независно од тога шта се дешава на Блиском Истоку. Постоји низ држава Блиског и Средњег Истока које сасвим отворено подржавају не просто Палестину у том конфликту, већ најрадикалније снаге унутар Палестине, исти тај Хамас. Ми ову подршку видимо од стране Ирана, и од стране низа других режима, који се сада формирају пред нашим очима према резултатима недавних револуција такозваног арапског пролећа. Ова поларизација ставова, наравно, игра врло злу улогу у општем контексту блискоисточног регулисања. У том смислу чини ми се врло важном позиција Русије. За разлику од Совјетског Савеза, Русија се спасла од искушења да једнозначно подржава или Арапе или Јевреје, да подржава Палестину или Израел. Удаљили смо се од ове праксе. У једнаком мери се перципирамо као објективан, непристрасан партнер, незаинтересован за неке сопствене интересе и са једне и са друге стране.

Москва ће користити своје могућности како би развој догађаја кренуо мирним путем, а не путем заоштравања. У том ситуацији Русија се испоставила својеврсним сузбијајућим фактором, истакао је Константин Косачов.

Не бих хтео да се учиним песимистом, али ситуација је заиста врло тешка. И од руске дипломатије, од руског политичког руководства овде ће се захтевати много и политичке и дипломатске вештине. Желео бих да подвучем једну принципијелну ствар. Јер 2012. година је година председничких избора и у Русији. И ја сам уверен да наши избори сасвим тачно неће искомпликовати реализацију наше спољне политике. Зато што наша спољна политика, на срећу, није коњуктурна, није везана за неке изборне циљеве. Она је оријентисана на решавање унутарполитичких здатака. Убеђен сам да ће руска спољна политика обавезно очувати свој континуитет и доследност, транспарентност и предвидивост и пошто наши избори 4. марта постану део историје.

По мишљењу Косачова, ове године шансе за пробој и срећно разрешење регионалних међународних конфликата су мале. 2012. година ће бити презасићена унутарполитичким догађајима.