Фискални пакет: старо вино у новим бачвама

Нова правила понашања за земље ЕУ, у кулоарима већ названа оковима, самит ЕУ одобиро је брзином која је многе зачудила. Истина, за сада само са 25 гласова, од 27 могућих. Велика Британија одвано је изјавила да се неће придружити пакту. А Чеси су решили да прво проведу документ кроз свој парламент. Пољску која је раније такође одбијала да потпише споразум, поткупили су обећањем да ће учествовати у самитима зоне евра за земље које у њу не улазе. Шта ће се променити потписивањем пакта у марту ове године? 99% његових ставова одавно је уведено у важеће европско право. И буџетска дисциплина, и санкције против прекршилаца, и захтеви спашавања од дужничког притиска, и помоћ партнерима који се даве – све то је већ успело да се заглави међу зубима.

Између осталог, претходне захтеве су пооштрили. Али упоредо са тим оставили су довољно рупа. Све заједно веома подсећа на нулту делотворност санкција претходника – Пакта за стабилност. Канцелар Герхард Шредер 2003. године успео је да одгурне од Немачке опасност финансијских казни. После тога нико више у ЕУ није се озбиљно односио према прихваћеним обавезама.

Парадоксалном се може назвати и изјава која захтева од учесника и строгу буџетску дисциплину и истовремену стимулацију економског раста. А многи амерички економисти упорно саветују европљанима да се не плаше инфлације, да укључе машину за штампање новца, да презасите економију новцем – тада ће и започети дугоочекивани успон. Члан Националног банкарског савета Павел Медведев сматра да овде може да се појави друга опасност: да се претера.

Американци су поступили правилно. Заситили су своју економију новцем. У краткорочној перспективи то је довело до позитивних помака. Али овај успех довео је до дугорочног тешког проблема. Испоставило се да је новац пуштен у економију изашао из ње са стране. Између осталог, преко сасвим неконтролисаних кредита људима који скоро сасвим сигурно не би могли да их врате. Појавили су се и многи други проблеми који су заједно довели до оне кризе коју преживљавамо.

Никакав фискални пакт неће зауставити владу ако она због економских тешкоћа одлучи да скрене на криви пут. То се може видети на примеру дејстава Европске Централне банке која нема права да финансира државне буџете, а у пракси то чини на све стране, купујући државне дужничке обвезнице проблематичних земаља.

Али без болног мешања хирушрког скалпела дужнички проблем се не може решити, убеђен је руководилац Центра за европска истраживања ИМЕМО Алексеј Кузњецов.

У ствари ми видимо сада успех Немачке који се није појавио ни из чега. Управо Шредер је делимично чак по цену своје политичке каријере успео да спроведе у успешним годинама низ реформи, које сада дају позитивне плодове. Али Шредер се лишио своје дужности, зато што становништво није то баш превише подржавало. А већина земаља света у ситим годинама почива на ловорикама. И сада зато преживљава дубље кризне појаве, него што би то могло бити уз разумнију политику.

Тешко да ће фискални пакет помоћи да се изађе на крај са дужничком кризом. Макар из тог разлога што је ЕУ далеко до јединствене финансијске политике. У то су убеђени угледни европски експерти. Али позитиван утицај на ситуацију у ЕУ он ће несумњиво имати. После извесног времена.