У Шпанији одржан марш у знак подршке Балтазару Гарсону

Хиљаде Шпанаца изашле су на улице Мадрида у недељу, 29. јануара, како би изразиле подршку судији Врховног суда Шпаније Балтазару Гарсону. Демонстранти међу којима су били упосленици уметности, политичари и представници синдикалних покрета, држали су пароле које су осуђивали злочине генерала Франка и изражавале подршку судији Гарсону. Осим тога, у акцији су учествовали многобројни рођаци жртава Франкове диктатуре, који су носили у рукама фотографије погинулих рођака.

Истражитељ га терети за крешење закона о амнестији приликом покушаја да истражи кршења људских права, извршена за време грађанског рата у Шпанији и касније диктатуре генерала Франка. То је друго суђење које се одвија ових дана у Шпанији против познатог судије. У току прве расправе биле су му предате оптужбе за незаконито прислушкивање телефонских разговора. Врховни суд за сада није изрекао пресуду поводом овог случаја.

Балтазар Гарсон стекао је светску славу на дужности истражног судије, захваљујући покретању гласних кривичних дела у којима су фигурирале такве личности као што је Аугусто Пиноче и Силвио Берлускони. Први пут о њему је почело да се говори 1988. године, када се Гарсон позабавио истрагом такозваног случаја ГАЛ. У оквиру овог случаја он је оптужио владу за вођење прљавог рата против баскијских сепаратиста. По подацима које је поседовао судија, неки чиновици владе пружали су подршку таозваној антитерористичкој ослободилачкој групацији ГАЛ – организацији која је преузела на себе одговорност за смрт 28 особа на југозападу Француске. Већина убијених биле су присталице независности Баскије. Истрага је трајала неколико година и завршена је тиме што је неколико високих државних чиновника, укључујући министра унутрашњих послова Шпаније, било осуђено на казну затвора.

1993. године судији су понудили да постане кандидат шпанског парламента у име Социјалистичке партије. Добивши посланички мандат, он је пронашао да социјалисти користе лик принципијалног судије у својим редовима претежно у циљу саморекламе, због чега је решио да се повуче из политике и да се врати правној делатности. Међународну славу Балтазар Гарсон је стекао истражујући случај нестанка више од 300 Шпанаца у Аргентини у периоду војног режима који је тамо деловао од 1976. до 1983. године. На основу истраге судија је упутио суду случајеве покренуте против поглавара војне хунте у Чилеу и Аргентини. Ова висока војна лица, укључујући остарелог Аугуста Пиночеа, оптужили су за геноцид, тероризам и примену мучења. 16. октобра 1998. године Гарсон је исписао међународни налог за хапшење Пиночеа, који се у то време налазио у Лондону. Тог дана британска полиција је ухапсила бившег диктатора. У очекивању одлуке о свом изручењу у Шпанију Пиноче се налазио у кућном притвору. Тек пола године касниеј министар иностраних послова Велике Британије, имајући у виду слабо здравље осумњиченог, одлучио је да се он ослободи правне одговорности.

Још један гласан случај везан је за бившег премијера Италије Силвија Берлусконија, кога је шпански судија сумњичио за избегавање уплате пореза и фалсификацију државних докумената. Случај је напредовао врло споро, ипак Гарсон них година није напуштао покушаје да позове Берлусконија на кривичну одговорност. У марту 2007. године судија је изјавио да планира да започне истрагу против актуалног председника САД Џорџа Буша и његових савезника у војној операцији у Ираку. Коментаришући ситуацију новинарима, Гарсон је саопштио да сматра овај рат једним од најпрљавијих, епизодом савремене историје која нема оправдања. Осим тога, истражитељ је покушавао да покрене кривично дело о мучењу затвореника у америчком затвору Гуантанамо, али је наишао на отпор виших правних органа Шпаније.

Почев од 2010. године кривична дела су почела да се покрећу против самог Балтазара Гарсона. Тако је његова истрага околности нестанка на десетине хиљада људи за време грађанског рата у Шпанији када су разне организације Гарсону предале имена преко 130 хиљада људи, постала оптужба против истражитеља за кршење закона о амнестији криваца за злочине извршене тих година. Почетком 2011. године против Гарсона је било покренуто кривично дело о незаконитом прислушкивању телефонских разговора бизнисмена, осумњичених за давање мита високим политичарима. На основу прво случаја Гарсону прети забрана истражитељског рада у року од 20 година, на основу другог забрана од 17 година. То може да означи крај каријере 56-годишњег шпанског истражитеља.