Порез на леп живот

Премијер Русије Владимир Путин сматра да је неопходно спровести јавно разматрање принципа опорезивања раскоши. Њиховом разрадом баве се сада посланици Државне Думе. У међувремену експерти већ унапред разматрају будућност закона о порезу на раскош.

Порез на раскош не треба да удари по средњој класи. Његов циљ је суперпотрошња најбогатијих руских грађана. На пример, када се купује огромна кућа, плац, авион, суператомобил, појаснио је Владимир Путин. Увођење таквог пореза треба да постане „друштвено призната надокнада за одустајање од инвестиција у развој у корист суперпотрошње и сујете“, подвукао је премијер. Већина руских грађана поздравила би закон у таквом облику, пошто у томе постоји зрно социјалне правде, говоре експерти. Није случајно што је у већини земаља у појединим порезима урачуната раскош, говори заменик шрефа парламентарног комитета за буџет Оксана Дмитриева. У Француској постоји посебан порез на раскош, у неким другим земљама порез на раскош је уграђен у порез на некретнине, појашњава посланик.

У Русији нема ни прогресивног пореза на приход, ни пореза на некретнине за скупе објекте, ни пореза на наследство приликом предаје великог богатства. Не могу да наведем пример другог таквог система где би се тако ослобађале од опорезивања било које друге велике имовине.

А ту се поставља разложно питање, шта да се тачно сматра под појмом раскош? Појам богатства мења се како расте животни стандард. Некада су на пример у раскош убрајали чоколаду и опорезивали су њену производњу специјалним акцизама. Аутори закона тврде да се под појмом раскош сматра сасвим одређена имовина. Њену вредност утврђује тржиште. То су саобраћајна средства скупља од 3 милиона рубаља или око сто хиљада долара и објекти непокретности – стамбене зграде, станови, виле, земљиште скупље од милион долара.

Аутомобила ове категорије у земљи сваке године се прода око 20 хиљада – мање од једног процентра свих продаја превозних средстава. По оцени Оксане Дмитријеве, под порез на раскош сада поспада око 100 хиљада превозних средстава. Скупих вила и земљишта је око 200 хиљада, углавном су они концентрисани у Москви и Подмосковљу.

Експерти упозоравају да ће потрошачи све ове раскоши користити разне начине да заобиђу закон о порезу. На пример, регистроваће колективно власништво над вилом или ће је преписати на правно лице и доказивати да се раскошно здање користи за бизнис. И таквих шема избегавања уплате пореза је море, говори Јулија Цепљајева, шеф аналитичког одељења банкарске групе БНП Парибас.

Порез на раскош плаћа најобразованији, најфлексибилнији слој становништва, бизнисмени који су посебно напредни у примени свакаквих шема које омогућавају да се смањи пореско оптерећење.

Уз то експерти сумњају да су руски грађани морално спремни за увођење новог закона. Развој пореског система Русије кренуо је путем традиционалним за земље са великим природним ресурсима, говори Јулија Цепљајева. Основно пореско оптерећење падало је не на људе, већ на бизнис, посебно у сировинским гранама. Чак онај порез на доходак који плаћају руски грађани, израчунава се од плате аутоматски. Закон може да ступи у противречност са руским менталитетом. У сваком случају, у многим земљама људи су се одавно навикли на помисао да суперпотрошња треба да буде опорезована. Руски грађани ће такође на то навикнути.