Грчка: помоћ неће спасити
Министри финансија земаља зоне евра привремено су одложили предају другог пакета финансијске помоћи Грчкој. Чак без обзира на то што су три водеће политичке странке Грчке коначно усагласили међу собом услове новог програма за добијање кредита од ЕУ и ММФ – смањење буџетских трошкова, минималне плате и 150 хиљада државних службеника. А у међувремену у самој Грчкој се заоштрава социјална напетост, што не искључује политичку дестабилизацију. Ситуацију прати Никита Сорокин.
Чак опасност од социјалних потреса, по мишљењу аналитичара, ускоро све једно неће изазвати глобалне промене самог модела зоне евра. На том тржишту велике финансијске корпорације из Европе и САД имају битне преференце, то је њихова територија гарантованог профита, сматра директор Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин. Зато практично никакве социјално-економске околности у земљама зоне евра неће натерати ЕУ да одустане чак од дела ове територије. Ако се допусти излаз из зоне евра, на пример Грчке, земљу чека катастрофа, а њене кредиторе највероватније банкротство, истакао је он у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије.
Пошто то није потребно ни једним ни другим, одржаваће се данашње стање. А принцип пружања помоћи ће бити врло једноставан – земље Јужне Европе ће добијати у виду помоћи тачно толико колико је потребно за спречавање банкротства банака кредитора и осигуравајућих компанија у којима су осигуране њихове хартије. При томе, наравно, ни о каквом развоју ових земаља неће бити речи. Разуме се, људи ће протествовати против тога што ће добијати мање новца. Социјална ситауција тамо ће се нагло погоршавати, можда ће прелазити у стање социјалне катастрофе. Али финансијски баланс ће се подржавати полазећи од интереса банака кредитора. И земаља кредитора такође.
Аргументе експерта индиректно потврђује и европски комесар за економију и финансије Оли Рен. Он је изјавио у Бриселу да ЕУ разматра могућност отварања специјалног условно-депозитног рачуна ради сервисирања грчког дуга. Такав рачун значи мешање у финансијску политику државе – средства са њега иду прво на смањење дуга. Други државни трошкове стоје у другом реду. Истовремено за сада антиркизни програми ЕУ и ММФ носе очигледно деструктивни карактер, истакао је у разговору за Глас Русије експерт за проблеме Централне и Југоисточне Европе Института за славистику у Москви Петар Искендеров.
Ова политика је имала за резултат смену владајућих елита и пад влада у низу држава. Мада она није довела до превладавања кризе ни у оквиру читаве ЕУ, ни у оквиру неке земље. Шта више, ареал проблематичних држава у које је прво спадала Грчка, затим Шпанија, затим Португалија, Италија, шири се. Видимо већ Румунију, видимо догађаје у Бугарској, видимо оставку словачке владе. Унутарполитички потреси захватају нове државе.
Крактеристично је што су лидери протестног покрета у Грчој објавили да ће у суботу одржати масовне протесте и штрајкове. Није искључено да ће актуални министри у грчкој влади у замену за нову траншу врло ускоро морати да предају своје портфеље члановина новог кабинета.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/tjuel/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Земља је очувала своју економску независност упркос неповољним спољним условима, изјавио је министар финансија Антон Силуанов на ПМЕФ-у....
Одлука је заснована на чињеници да тужба Централне банке Русије против Јуроклир банке није призната по праву ЕУ и Јуроклир „не признаје надлежност суда“...
Абу Даби има „суверено” право да доноси такве одлуке, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков....
Тај потез УАЕ представља значајан ударац за глобалну организацију великих произвођача нафте....
Кијев је од јануара обуставио испоруке руске сирове нафте, што је изазвало спор са чланицама ЕУ, Мађарском и Словачком...
Огромна средства намењена војном јачању повећавају ризик од корупције, упозорава први човек ОЛАФ-а...
Остале новости из рубрике »






.jpg)









