Новац за подобне, а незапосленост никад већа

Само у протекле четири године пласирано је око 550 милиона евра кроз програме који су морали резултирати отварањем нових радних мјеста и енергичном динамиком запошљавања, али то се није десило. Кроз субвенције и подстицаје привредним субјетима је у том периоду дата подршка у износу од 371 милион марака директних буџетских средстава. Истовремено, кредитни пласмани пласирани у привреду из средстава Инвестиционо-развојне банке РС-а прешли су 690 милиона. На директни подстицај запошљавању кроз субвенционисање нових радних мјеста и преко Завода за запошљавање пласирано је више од тридесет милиона у четири године. И након свега, добијен је поражавајући резултат, а Република Србска се суочила са највећом стопом незапослености која према званичним, али непотпуним и непоузданим показатељима досеже 155.500 радно способних грађана. Та чињеница указује на огроман концептуални промашај у реализацији пласмана јавних средстава. Два кључна фатална пропуста била су недослиједност у погледу критерија за одобравање средстава и недостатак озбиљних надзорних механизама који су морали испратити сваки пројекат и пласман до реализације крајњег циља – нових радних мјеста. Умјесто тога средства су се дијелила уз знатан пресудни уплив политичке подобности, прецизније, оданости актуелним властима, уз неподношљиво велику дозу непотизма и личних и групних интереса. Више од 20 посто пласмана из ИРБ-а завршило је у фирмама сраслим са владајућом странком и њеним водећим експонентима, а да за узврат нису били у обавези запослити било кога изузев оних коју су имали препоруку добијену на истој матрици. Ова врста инфекције загадила је и праксу у додјељивању субвенција и подстицаја па су бројни примјери да су обилато овај намјенски новац користили освједочени дужници који имају милионске износе неуплаћених пореза и доприноса и за оне који се воде као запослени. Тако се испоставило да мијешање политике у економију на овако ретроградан начин уз неодговорно поистовјећивање јавних добара као личних или у својини отуђених центара моћи, који су ван контроле одбрамбених демократских институција, и није за резултат могло дати ништа изузев катастрофалног резултата који има скоро размјере националне трагедије.