Летонци збили редове пред рускофонском претњом

На оштем референдуму у Летонији за пружање статуса другог државног језика руском језику гласало је, по прелиминарним подацима, око 25% грађана који су изашли на биралишта. 75% изјаснило се против. Очигледно је да статус државног руски језик у Летонији неће добити, али може да буде проглашен за регионални.

Исход референдума био је познат унапред. Како би се руски језик који је матерњи за 40% становника Летоније превео из реда страних у дражвни, за то је требало да гласа више од половине грађана земље са два милиона становника. Шансе су од почетка биле мале, сматра шеф одељења за Балтик Института за земље ЗНД Михаил Александров.

Када је на јесен била донета одлука о спровођењу референдума, власти Летоније нису се превише бринуле. Али затим су почеле да спознају да ако одлука не буде донета, али већина гласа за референдум, то ће имати огроман политички ефекат. Они су покренули снажну камњапу, захтевајући да се гласа за летонски. Неусмњиво, то је довело до мобилизације летонског бирачког тела.

Одазив се испоставио колосалним. Две трећине становништва републике изашле су у суботу на биралишта. На крају већином гласова предлог је одбијен. Али у целини у читавој земљи. У низу великих градова руски је добио снажну подршку. У главном граду, Риги, за повишење његовог статуса гласало је 40% становника, у Даугавпислу преко 85%. Такви подаци пружају могућност руском језику да претендује на статус регионалног, када ће у одређеним областима земље не чиновник, већ грађанин решавати на ком језику да се обрати државним органима, говори Михаил Александров.

Ако је у неким областима за руски гласало много људи, то треба да буде основа за преговоре са властима да се руском језику да регионални статус у складу са Европском конвенцијом о језицима националних мањина. Летонија је ову Конвенцију потписала.

Ипак остаје притање да ли ће се власти Летоније сложити да воде дијалог са рускофонским делом друштва? До сада оне се нису трудиле да поштују интересе националних мањина, мада су и пристале на референдум. То добро илуструје ситуација са „недржављанима“, подвилачи политиколог Владимир Симиндеј.

Значајни део становника Летоније, преко 300 хиљада људи, има пасош са чудним статусом „недржављанина“. Они су лишени политичких права, права да гласају на изборима, да изражавају мишљење на референдуму. Наравно, са ове тачке гледишта суботњи референдум не може се назвати општим. Ако би се узели у обзир и евентуални гласови „недежављана“, стиауциај око статуса руског језика изгледала би другачије.

Међутим рускофонски становници Летоније задовољни су исходом референдума. Четвртина гласова за је већ резултат са којим се може ићи не само локалним властима, већ и обраћати се у случају потребе Европском парламенту.

Коначни резултати гласања ЦИК Летоније треба да буду подведени у понедељак, 20. фебруара.