Тројка

Вероватно мало код од странаца упознатих са руском музичком културом није чуо чувену песму Путем дугим... Шта више, певачица Мери Хопкин извела је једном ову песму на енглеском, чак и на шпанском – разуме се, у адаптираној варијанти. На руском језику песма започиње стиховима: Возили се тројком с прапорцима...

Управо исти ови прапорци, као и звонца, остављају на руске госте непролазни утисак. Звук звона није најважнији. Тим пре што се у извесном тренутку историје звонце испод дуге користило само за поштанску службу, а уколико су приватна лица користила звоно, могла су да плате казну, и тада су се појавили много мање бучни, али зато за ухо пријатнији прапорци.

Руска тројка је јединствена запрега у свету, истиче генерални директор Московске коњске задруге бр.1 Јуриј Прохоров.

Тројка је јединствена запрега, руска запрега. Она се појавила у давна времена када је постојао задатак да се превезе невелик терет и пре свега путници на прилично дуге релације. Пошто беспутица у мајчици Русији ни до данас није коначно истребљена, а у то време сасвим је било тешко проћи свуда, коњ је вероватно био једини реални вид транспорта. И зими, када су били снежни сметови, када је све било врло тешко, али при томе човек је желео да се испадне брже, на велика растојања могла је и пошта да се пребаци, и људи да се превезу, и неки заиста мањи терет. Тада се код људи појавила идеја да можда чак не треба да се упрегне пар коња, већ да се покуша да се упрегне тројка. Још је био одрађен систем када су возиле поштанске тројке – од станице до станице путовале су тројке. Управо с прапорцима, како би тамо на време припремили смену коња. Све је било смишљено ради посла, да из далека може да се чује. И опет, људи су могли да залутају у степи, посебно зими, у снежној мећави, тако да је звонце играло улогу сигнала. И када су валдајски звончићи почели да се цене у читавој земљи, то је био већ елемент пријатне, мелодичне звоњаве која је пратила свечане коње. Затим је постало елемент престижа: ко има какву запрегу, ко има какве коње, кочијаша, ко има овакве санке. Све то је било важно као и сада. Све то је изазивалу потребу да се има нека необична запрега. И свака тројка је имала своје звонце. Стручњаци су чак могли да одреде чија тројка путује. Таква је била идеја... И до данас ни у једној земљи света ништа слично није направљено. У Европи су биле углавном парне запреге. Два, четири, шест, осам коња. А код нас се презала управо таква руска запрега која се зове тројка. Хвала Богу, има још тројки, заиста лепих, достојних. Иступају на такмичењима, и на изложбама, и остају прави бисер руског узгоја коња.

Треба напоменути да је 70-их година између Москве и Лењинграда возио брзи воз Аурора у чијем саставу су били вагону РТ-200. РТ у називу вагона управо значи Руска тројка.