На Косову ће бити уведен немачки ред

Ускоро ће тројка међународних посредника за Косово дати своје предлоге о статусу ове покрајине. Како сазнаје, Јат, један од њих ће бити идеја регулисања односа између Србије и Косова по моделу који су 1972. године примениле две Немачке.
СП: До сада тројка није давала сопствене предлоге за Косово. Представници Русије, САД и ЕУ који у њу улазе само су слушали мишљења српске и албанске стране, покушавајући да пронађу тачке додира међу њима. Ипак, како признаје лист КОмерсант извор близак тројки, средином септембра постало је јасно да саме стране тешко да ће икада доћи до заједничког именитеља и да тројка треба да делује активније, појачавши притисак на њих.

СП: Крајем септембра у Њујорку је био одржан састанак министара иностраних послова земљама-чланица контакт групе за Косово, на којој је био усвојен докуемнт који позива тројку да иступи са својим предлозима за решење косовског проблема. Посредници заиста морају да пожуре. Мада Русија сматра да преговори од статусу Косова треба да трају док Београд и Приштина не дођу до компромисног решења, САД и ЕУ стално подвлаче да је мандат тројке ограничен до 10. децембра, после чега ће преговори бити прекинути. Вашингтон и Брисел су уверени да питање статуса Косова не трпи одлагања, јер ће за пола године или годину тај проблем бити само продубљен.
СО: Не ради се тилико о опасности од новог заоштравања ситуације на балкану у случају да формула за Косово не буде пронађена. Косовски проблем је својеврсни тест јединства ЕУ и провера односа између Русије, САД и ЕУ. Ако се тројка сагласи да иступи са јединственим предлогом за Косово, то ће бити први случај за последње време када ће се Русија и САД наћи заједно по важном питању међународне политике, сматра саговорник листа.

СП: Могућност да тројка иступи са заједничким иницијативама ће бити 20.новембра у Бриселу, где ће бито одржана наредна рунда преговора о Косову. По речима извора Комерсанта, тројка је дошла до закључка да практично једини пут за решавање косовског проблема може да буде споразум о неутралном статусу покрајине, као и регулисање односа између Србије и Косова по моделу који су 1972. примењивале две Немачке.

СП: Да подсетимо да су тада ФРГ и ДДР потписале споразум о основама међусобних односа. Две немачке државе признале су међусобно постојање и договориле се о карактеру узајамних односа. Тај споразум је регулисао односе две Немачке све до њиховог уједињења после скоро 30 година. Главно питање је у томе да ли ми можемо да предложимо споразум који ће повезати Косово са Србијом, који ће довести до појаве обавеза између страна, осигурати безбеднсот спрској заједници на Косову, не помињући при томе будући статус Косова, појаснио је Комерсанту извор близак тројки.

СП: Како би формула две Немачке била положена на преговарачки сто, са њом треба да се коначно сагласе Москва, Вашингтон и Брисел. За сада нисмо уверени да ћемо добити зелено светло од власти Русије, САД, ЕУ за изношење предлога о неутралном статусу Косова. Ако зелено светло дају сви учесници тројке, представићемо тај предлог на разматрање страна, изјавио је саговорник новинару листа Комерсант.

СП: Западни дипломати блиски преговорима сматрају да Приштина и Београд могу да се сложе са предложеном варијантом. По њиховим речима, чак ако косовари објаве независност, они све једно остају зависни од окружења: граничиће се са Србијом, зависиће од ње у важним питањима економије и бизниса. После једностраног проглашења независности косовари се неће наћи у рају, говоре западни дипломати, зато у њиховим интересима није да се сатерују у ситуацију у којој против њих могу да буду примењене економске санкције. Србији су потребни ефикасни механизми ради заштите своје заједнице на Косову, а после потписивања споразума о неутралном статусу Приштина ће добити обавезе пред косовским Србима, при чему гарантоване од стране међународне заједнице. Ако Београд одбије да потпише споразум, може да остане без ичега.

СП: Ипак, саговорник Комерсанта признаје да је шанса за склапање споразума између Београда и Приштине до 10. децембра пак мала. И као да потврђују те опаске, обе стране одбиле су идеју давања нутралног статуса Косову. А то значи да се рад тројке од 120 дана у потпуности може завршити без резултата.

СП: Настављамо преглед руске штампе. Не траба „предавати“ Србију, позива члан Државне думе РФ, препоручен з адужност сталног представника РФ у НАТО-у Дмитриј Рогозин на страницама листа Аргументи и факти.
СП: Када се 1938. британски премијер Чемберлен вратио из Минхена после потписивања познатог споразума о предаји Чехословачке Хилтеру, Винстон Черчил му је рекао: Имали сте избор између обешчашћења и рата. Изабрали сте обешћашчење. Уз то ћете добити и рат“. Данас су те речи више него актуалне у вези са ставом Запада у погледу односа прма проблему одвајања Косова од Србије. 10. децембра СБ УН треба да донесе тим поводом коначну одлуку, пише господин Рогозин.

СП: У чему се састоји тај став? По мом мишљењу он се своди претежно на предлоге Србима да ступе у ЕУ и НАТО, као и обећање да им се пружи финансијска помоћ. Главни услов је: истргнути срце из својих груди – прихватити Ахтисаријев план и дати Косово Албанцима. Ако Србија се пристане на те планове, она ће остати и ван НАТО-а и ван ЕУ и без новца.
СП: Желео бих да напоменем, пише Дмитриј Рогозин, да је свет пре свега равнотежа националних интереса. Миром се не сме називати стање политичких односа када се једна од страна осећа оштећеном, увређеном и пониженом. Такав мир се назива капитулација. У суштини, Србија до сада није капитулирала. Ни када је била подвргнута војном удару НАТО-а, ни када је изручила Хашком трибуналу свог националног лидера Слободана Милошевића. Али сада јој се предлаже нова етапа скраћења њеног суверенитета, овог пута територијалног. При томе реч је о исконској спрској земљи – колевци спрске православне цивилизације. Управо на Косову се налазе хиљаде древних православних манастира и цркава, у којима су историјски и културни споменици сачувани чак у време османског освајања.

СО: И то се зове мир? Не, то ни из далека није мир! То је крајње опасна ситуација која прети тоталном кризом на читавом Балкану. Такав мир ће скривати претњу још страшнијег и тежег рата. Шта имам у виду? То што на пример отцепљење Косова може да да импулс даљем устињавању Балкана, и тај преседан ће бити веома велико искушење за друге проблематичне територије Европе, у којима се дешавају слични демографски процеси.

СП: Да подсетимо, наставља Дмитриј Рогозин, да су савремени проблеми Косова настали управо у току миграционих и демографских процеса, када се бројност Срба на територије покрајине смањила на фону масовне миграције Албанаца и њиховог већег наталитета. Свега за неколико деценија албанско становништво у том срцу Србије нашло се у већини. Али значи ли то да због тога треба Албанцима дати мандат на државни суверенитет? Ако да, зашто да се он не да Турцима који живе у Немачкој? Шта се у том случају може дестити са Берлином, који по броју Турака данас заостаје само за Анкаром и Истамбулом?

СП: Имам и друга питања за Запад – пише члан Државне думе РФ. Зашто се, питам се, главним кривцима за балканску трагедију сматрају управо Срби? Ако се разаберемо, револуционарни напад имали су и Хрвати, и босански муслимани, и Албанци, можда чак и Словенци. Али европљани, који супрошли кроз много ратова, не сећају се најважнијег: не сме се унижавати читав народ. Да подсетимо, да је унижење немачког народа Версајским миром који је окончао Први светски рат, довело на власт Хитлера. Треба ли да наседамо два пута на исту замку?

СП: Ако Европа жели да је Србија чује, да се Срби независно од своје политичке оријентације сложе са препорукама уједињене Европе у односу прама косовској драми, онда те савете не треба давати у стилу америчког каубоја – уз помоћ бомби и крстарећих ракета, већ у формату директног дијалога. Не сме се усађивати европска култура бичем. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати.
СП: И последње: став Русије. Ми смо против грубог кршења међународног права. Против смо ревидирања граница Србије. И тај став неће се изменити после смене власти у Кремљу у марту 2008. – закључује Дмитриј Рогозин.
СП: Слушали сте преглед руске штампе на балканске теме који је за вас припремио Тимур Блохин.