Гранд, преваре и видео траке

Жељко Нинчић, аутор и редитељ сарајевске "Аудиције", осам година не може да се избори за своја ауторска права у Србији.

Јула 2000. године у продаји се појавила касета "Прими ме", у Гранд продукцији, без знања и одобрења аутора представе Жељка Нинчића. Уметник подноси тужбу, али корумпирано правосуде отворено штити краде Саше Поповића и његове фирме, која сама себе пиратерише уз благослов министра Динкића.

Аутор и редитељ сарајевске "Аудиције" Жељко Нинчић учествовао је крајем 1999. и поцетком 2000. године у емисијама Гранд продукције на телевизији Пинк. После договора са Сашом Поповићем, да се у Гранду емитује осам пута недељно по пар минута његовог програма, почетком јула 2000. године у продаји се, у Гранд продукцији, појавила касета аутора Жељка Нинчића, под називом "Прими ме". О овоме Нинчића, као аутора, нико није обавестио, па је он поднео тужбу против Гранд продукције и телевизије Пинк, односно Жељка Митровића као главног и одговорног уредника ове телевизије. Међутим, ни после скоро осам година Нинчић не може да се избори за правду у Србији.

По подношењу тужбе, септембра 2000. године, на позив Саше Поповића, Нинчић одлази код њега са својим адвокатом Слободаном Гавриловићем. Међутим, на првом рочишту, у Четвртом општинском суду у Београду, Гавриловић неочекивано стаје на страну Гранд продукције, а против свог клијента, Жељка Нинчића. Том приликом суд, ипак, уводи привремене мере на дистрибуцију касете "Прими ме". Али, већ на другом рочишту поциње отворена "сарадња" правосуђа и Гранд продукције. Привремене мере се укидају, а судија Драгица Попеску тражи вештачење о утврђивању ауторства текста и режије, мада Закон о ауторским правима децидно говори да је ауторско право заштићено уколико је обзнањено, што је Нинчић и учинио.

Суд за вештака одредује Петра Волка, који врши вештачење и утврђује - половину Нинчићевог ауторства!? Волк, као вештак, на суду истиче следеће:
- Остајем код исказа да је ово ауторско дело Жељка Нинчића, чије сам прве представе гледао у Дому синдиката, а овде се само ради о измењеном тексту. Текст за ову Аудицију писао је Нинчић, али половине тог текста на касети нема, а ја не могу да тврдим чије је то ауторство!

Волк је такоде при вештачењу устврдио "да се по његовом мишљењу Нинчић договорио само са Сашом Поповић, а Пинк с тим има само техничке везе, у смислу преношења програма". Од тада Пинк телевизија на суду бежи од сваке одговорности.

Током година, захваљујући судији Драгици Попеску, дешавају се готово невероватне ствари. Гранд продукција, адвокати и суд, у договору, цео случај и ток суђења наводе на другу страну, па се спор о ауторским правима временом претвара у причу о количини продатих касета. Адвокати Гранд продукције наводе да је продаја јако слаба и да је, наводно, продато само 1.600 комада, мада се спорне касете и даље продају у иностранству по цени од 12 евра, односно 15 долара.

Иако су на суђењу све Нинчићеве колеге потврдиле његово ауторство, судија Попеску више верује у сведочење Саше Поповића, које је најблаже речено криминално. Поповић на суђењу, на којем се појавио са два телохранитеља, која су све време стајала поред њега, тврди "да се договорио са Нинчићем о продаји касете". На питање судије - да ли има уговор, или било који други доказ - Поповић одговара "да нема и да никада ни са ким није радио уговор". И поред тога, судија верује Саши Поповићу "на реч", да се договорио са Нинчићем, који тврди супротно.

У случају Нинчић, попут врха леденог брега, на видело је избио криминал Гранд продукције, која сама себе пиратерише, а уз благослов министра економије Младана Динкица. Након издавања касете "Прими ме", која је украдена од Нинчића, Гранд продукција је почела да издаје и многе друге касете, попут "Курсаџија", "Све ми дирај очевину не", па и касете певача Гранд продукције.

После низ пресуда судије Попеску у корист криминалаца у Гранд продукцији, Жељко Нинчић се жалио и Окружном и Врховном суду Србије. Одговор оба суда је био исти, ред речи у одговору је био идентичан. Једина разлика је што је Врховни суд Србије наложио Четвртом општинском да се децидно одлучи: да ли је аутор материјала Нинчић, или не.

После овакве одлуке Врховног суда, пре месец дана, судија Попеску се након скоро осам година сама повукла са случаја. Шта ће нови судија урадити поводом овог случаја, остаје да се види. Ауторска права Жељка Нинчића су несумњиво повредена, што је и сам суд неколико пута до сада утврдио. Међутим, Гранд продукција има на свом репертоару и корумпирано правосуђе у оквиру свог "Гранд шоуа".

Жељко Нинчић је, као уметник, уништен у Србији. Његову осакаћену представу у продукцији Гранда градани су куповали на киосцима. Редитељ и глумац, који је играо своје представе у свим република бивше Југославије, не може више нигде да изводи своје оригинално ауторско дело. Гранд продукција је својим лоповлуком, уз заштиту корумпираног правосуда, уништила једног уметника и његов дугогодишњи рад.

Судија сама себи не верује

Ни поред три Нинчићева захтева за изузеће судије Попеску, због сумње да све ради мимо закона и да је потплачена од стране Саше Поповића и Жељка Митровића, њено изузеће већ осам година није извршено. У међувремену, судија Попеску је доносила разна решења, у којима је умела да напише и реченице попут "...снимање касете није спорно по мишљењу суда. Спорно је само што је без сагласности аутора Саша Поповић вршио одабир овог материјала и издао касету". Поред овога што је сама написала у решењу, касније су се могле чути и изјаве судије Попеску "да она сама себи не верује".