Стварно лице ММФ-а

Када ММФ дође у неку земљу и захтева укидање одабраних друштвених и економских институција као предуслов за додељивање зајмова, то је веома слично физичком разарању какво проузрокује бомбардовање НАТО. ММФ „програмира“ и нареди да се затворе болнице, школе и фабрике, или да се радикално скреше њихов број, њихов буџет, њихова способност да егзистирају и да испуњавају своју функцију

То је, дабоме, много ефикасније од бомбардовања какво је било у Југославији, али је резултат у сваком случају исти: уништење земље. ММФ је написао нешто што се зове „Мултилатерални договор о инвестицијама“ – најобухватнији уговор о инвестицијама. Потписивање тог уговора води земље потписнице у сасвим извесну и брзу привредну пропаст. У ствари, рат је једноставно подврста уговора који се примењује кад ништа друго више не преостаје. Неки мисле да ММФ и Светска банка играју опречне улоге, што је нетачно. Такође, постоје тенденције да се ове две институције посматрају одвојено, док су у ствари оне само оруђа западне финансијске и политичке елите за претварање озбиљних држава у пуке територије и утмељених историјских народа у пуко становништво, безлично и безимено.

Постоји веровање да Светска банка има хуман приступ ситуацији, да покушава да реши проблем сиромаштва, док га ММФ ствара. Чак се мисли да између две институције постоји сукоб. То је обична глупост. Светска банка и ММФ суштински раде на потпуно истом послу, само су им зоне одговорности у „трећем свету“ различите. Чињенице су једноставне: иза обе институције стоји Вол Стрит. Њима руководе хладни банкари и шпекуланти, а не социолози и „филантропи“.

Мали број људи види везу ове две институције и НАТО. Веома мали број организација које критикују међународни финансијски систем успостављен у Бретон Вудсу се противио нападу на Србију 1999. Тај напад није поменут ни у Сијетлу ни у Вашинготну. Води се кампања против слободне трговине и ММФ-а, за укидање иностраних дугова „трећег света“, али не против рата. Међутим, рат и слободна трговина иду руку под руку. То је био случај са Британцима у 19. веку, кад су натерали Кинезе да „слободно“ купују опијум, а иста логика важи и сада. Између ММФ и НАТО постоји чак и координација. Видели смо је, више него јасно, на Косову. ММФ и Светска банка су направили, много пре самог бомбардовања, палн за „послератну економију Косова“ (која је подразумевала слободно тржиште). Дакле, сарађују. Ако нека земља одбије интервенцију ММФ-а, на сцену сутпа НАТО или разноразне тајне службе, и онда „створе услове“ у којима програм ММФ може да се наметне. Државе које прихвате ММФ, на пример Бугарска или Румунија, неће бити бомбардоване, али уместо тога су уништене потезом пера. У Бугарској је ММФ применио драстичне реформе, такозвану „ММФ медицину“, која је уништила социјалну структуру: прензије готово укинуте, јефтини готови производи се продају будзашто...

И не дешава се то само на Балкану, у зони војних операција НАТО на размеђу другог и трећег миленијума. Исто се догађа у Средњој Азији, на Кавказу и другде. Упоредо са успостављањем програма „реформи“ и „приватизације“ ММФ и Светске банке, свуда видимо и операције НАТО и ЦИА. Господари рата и финансијски управитељи тесно сарађују једни са другима на глобалној сцени. Тренутно се многе земље „омекшавају“ за продор ММФ-ових финансијских пипака путем локалних ратова, које отворено или тајно финансира заапдна елита. ОВК је само један пример побуњеничког покрета који је пројектован, финансиран и управљан споља. Такве сукобе видите свуда где се налазе стратешки нафтоводи, а све је то врло често повезано и са трговином дрогом. То, опет, има тајне везе са ЦИА, јавно се тиче НАТО и службе америчке спољне администрације,и коначно води до ММФ, Светске банке, регионалних банака и приватних инвеститора. Све су то карике у истом ланцу.

Наравно, ове међународне институције можемо да сврстамо у категорије. Прво имате Уједињене Нације им ировне трупе; оне играју своју улогу, и истовремено сарађују са НАТО. Онда имате ММФ и Светску банку, као и регионалне институције попут Банке за развој Азије, итд. У европи то је Европска банка за обнову и развој. То су главне алатке.

Некада рат ствара предуслове, а онда економске институције покупе кајмак. Некада, пак, сам ММФ ради на дестабилизацији, као што је био случај у Индонезији. Тада су из ММФ захтевали укидање финансијске подршке централне владе одређеним федералним јединицама. То на земљу као што је Индонезија, која има две хиљаде острва са локалном самоуправом, делује разарајуће. Острва тако остају препуштена сама себи, везивно ткиво државе слаби, губи се осећај заједнице. Видите ли шта се тиме постиже? Таквим деловањем се дестабилизује држава, јер да би држава постојала треба да има фискално јединство, један систем новчаних трансакција. У једној федерацији као што је Индонезија, у супротном, свако острво постаје самосталан ентитет. У том случају независност постаје могући избори и за одређене етничке групе. Маравно да су планери више него свесни тога, пошто се исти сценарио понавља више пута. У Југославији, Бразилу, бившем СССР. Постоји могућност да се то деси и у САД једног дана, а разорност ефеката може бити много већа него што смо у стању сада да помислимо. Овакве акције гарантовано подстичу унутрашње сукобе, јер народ бива осиромашен до крајњих граница безнађа, до те мере да почиње да ратује.

ММФ, дакле, намеће ограничења и на давање зајмова. Људи онда не могу да добију кредит од банке, што за последицу има високе камате и пропаст привреде. Онда се земља отвори за слободну трговину. У тим околностима, локални привредници морају да позајмљују под каматама од 60 одсто(као у Бразилу или Боцвани, на пример). Потом бивају гурнути у „такмичење“ са „махерима“ из САД и Западне Европе, где су камате свега 6 или 7 одсто, што је цинична симулација конкуренције. На крају таквог „такмичења“ им кажу: „Изгубили сте утакмицу, помирите се с тим, ми смо сада газде овде“.

Када укупну ситуацију сагледамо као економисти, увиђамо да постоји веза са употребом силе у функцији профита и глобалног потчињавања. Испод површине овог економског система вире репови мондијалистичког покрета чијем рађању присуствујемо; видимо војно-индустријски комплекс, обавештајне службе и организовани криминал, који се користи за трговину дрогом и финансирање сукоба да би се дестабилизовали противници Запада. Од дипломатије топовњача смо дошли до дипломатије крстарећим ракетама. Велики историјски распон сведен на разлику у типу бомби.

Важан део свега овога је да ММФ ствара услове за развој незаконите трговине и прање новца широм света. Када легални привредни систем колабира под теретом реформи ММФ, шта вам преостаје? Сива економија, криминал. То је јасно. Колапс привредног система ствара услове и за развој бунта, дестабилизацију изабраних власти, затварање институција и трансформацију држава у територије, у простор без етноса и етоса, где се онда влада по колонијалном систему.