Власт и врх цркве као ортаци

  Београд — Државни секретар у Министарству вера Богољуб Шијаковић (за којег се тврди да је масон, а никада то није негирао) изјавио је да је однос државе и СПЦ веома добар и да не зна када је у модерним временима био бољи. Он је демантовао наводе да је, без знања патријарха Иринеја, хтео да организује састанак председника Бориса Тадића са „млађим владикама“.

„То је незамисливо и глупо. И увредљиво. Не верујем да постоји толико незнање, а зле намере изгледа немају граница“, казао је Шијаковић у интервјуу Тањугу.

Шијаковић је потврдио да је иницирао и припремао састанак владика код председника Тадића, додавши да је очигледно да га није добро припремио чим је одложен и да сноси одговорност за то.

„А одложен је због краткоће времена за формалнију процедуру позивања и због немогућности присуства неких због временских неприлика“, казао је Шијаковић, уверен да је нешто што је у „суштини тривијално, неко пожелео да мистификује“.

Шијаковић, који је до реконструкције Владе Србије био министар вера, критковао је медије због тога, јер сматра да они, како је рекао, не ретко с лошом намером пласирају сензационалистичке измишљотине.

Иначе, према његовим речима, састанак код председника Републике је израз одговорног и примереног односа Тадића према СПЦ и уопште верској стварности у Србији.

Шијаковић је негирао да припрема „терен за пензионисање владике бачког Иринеја Буловића“, јер „пуца“ на његову позицију декана Богословског факултета у Београду.

Пензионисање, објаснио је он, није ни у његовој моћи, ни у његовом хтењу те да, супротно томе, он „пријатељском приврженошћу и делатном посвећеношћу“ годинама настоји да припомогне владики Иринеју бачком, за кога каже да толико дуго даје немерљив и јединствен допринос СПЦ и Богословском факултету.

Он је негирао и да „пуца на позицију декана“ тог факултета.

Шијаковић је објасно да СПЦ чине различите и особене личности и да су зато односи у њој “комплексни израз конкретних личности”, додајући да, иако је црква идеална заједница, то не значи да они који је чине морају бити идеални.

„Србија има добар и одговоран закон о правном положају цркава и верских заједница, закон о враћању имовине, у школама је веронаука, Богословски факултет је поново у окриљу свог матичног Универзитета у Београду, свештенство је у војсци…“, указао је бивши министар, напоменувши да разноврсну делатност СПЦ, и уопште верских заједница, држава буџетски финансира и тако подстиче практиковање верске слободе и ширење верске културе.

Лично, како је рекао, припада онима који сматрају да црква треба да има већу улогу у јавном животу, што је и тренд у ЕУ да, како каже, владе подстичу активан дијалог са црквама о свим важним друштвеним питањима, али и конкретним социјалном, економским, па и политичким.

„Закључио бих да нашој држави понекад недостаје сензибилности за природу и улогу цркве, а да наша црква, услед вишедеценијске социјалне маргинализације у комунизму, још није повратила свест о важности и значају државе за опстанак и просперитет народа“, навео је Шијаковић.