ЕУ: еуфорија се одлаже за боља времена

После успешног завршетка самита лидери ЕУ нису крили ликовање. Грчка је спасена. Потписан је фискални пакт који треба да подстакне финансијску дисциплину земаља ЕУ. И само један лидер није пао у еуфорију. Немачки канцелар Ангела Меркел охладила је жар превише разиграних колега: Криза још ни из далека није превладана, ситуација се само мало смирила, али за сада би било прерано трубити за крај опасности.

Мир о којем је говорила Ангела Меркел превртљив је. Предах, сматра канцелар, треба максимално искористити ради постизања три циља – повећања конкуретности, економски раст и отварање радних места. Сва три задатка захтевају инвестиције. Али одакле да се оне узму ако су земље ЕУ добровољно себе осудиле на финансијска самоограничавања?

Тешко да ће помоћи да се оживи коњуктура билион евра подељен у 800 банака. Већ на данашњи дан финансијске институције пожуриле су да пребаце на рачуне исте те Европске ЦБ укупно 777 милијарди евра из разлога несигурности у будућност. Шта од преостале укупне суме може да оде на кредите реалном сектору или на куповину државних дужничких обвезница, не зна се.

Није чињеница да ће поћи за руком да се испуне захтеви фискалног пакта о радикалном смањењу дужничког бремена држава. Прорачуни које је извршила Немачка банка показују: до 2020. године задуженост земаља ЕУ расте скоро свуда. При чему што највише узнемирава, по том показатељу зону евра ће повући уназад најснажније економије. Да ли је у таквим условима реалан задатак који је формулисала Меркел: оживљавање коњуктуре, економски раст, нова радна места? Мишљење академика и потпредседника РАН Александра Некипелова:

Ангела Меркел, несумњиво, и право је када говори о томе да освновне проблеме тек треба решити. Наравно, извесни предах је настао, али не да се одахне, већ да се разраде и почињу да се уводе мере опоравка ситуације. Процес ће бити врло дуготрајан и тежак са могућим назадовањима. Економска ситауција је прилично непријатна за ЕУ. Недовољно је имати новац, треба имати и веру да ће се економија развијати. И да ће кредити које издвајају банке бити враћени. То што банке не испољавају такво убеђење и да не враћају новац на рачуне Европске ЦБ, врло је непријатна чињеница. Немачка стоји посебно. Са тачке гледишта партнера, она игра улогу локомотиве. И сви би хтели да се прикаче за ту локомотиву.

Слику прокламованог свеопштег опоравка кваре јаке економије Италије и Шпаније. Код њих се већ трећи месец за редом фиксира пад производње. Ликовања поводом изласка из кризе нема.