Ситуација са Северноевропским гасоводом преко дна Балтичког мора веома подсећа на војника под паљбом

Такав излив политичких напада није доживео још ни један енергетски пројекат. При томе реч је о политици са русофобском позадином, при чему чак и у случајевима када њени иницијатори говоре о екологији. На последице таквих игара европљане је прошле недеље морао да упозори заменик председника управе Гаспрома Александар Медведев. Упозотрење је изречено међу професионалним слушаоцима – на 20. Енергоконференцији у Риму. Коментар на ту тему нашег аналитичара Сергеја Гука.
Кошмарни сценарио – тако је Медведев назвао покушаје да се блокира реализација Норд Стрима и његових аналога Јужни ток преко дна Црног мора. У том случају, по његовим прорачунима, дефицит гасног снабдевања у Европи износиће 85 милијарди кубних метара.
С једне стране, исти тај Северноевропски гасовод Комисија ЕУ подигла је на ниво општеевропског. Гасовод пропусне санге од 55 милијарди кубних метара солидан је источник снабдевања ових горивом. Са друге, препреке му постављају на сваком кораку сви које не мрзи. Иста Немачка одбија да да дозволу да се Норд Стрим прикључи немачким системима за расподелу гаса. Разлог је то што у пројекту треба да учествује најмање три партнера. 5. новембра руским и немачким концернима придружио се холандски Гасуни. Али Берлин не жури да укине забрану.
Зато су се пооштрили ставови земаља које су добровољно нашле ван пројекта. Власти Естоније, које су забраниле истраживање свог морског дна, наводе да се бар на тај начин о њима говори. Очигледно да је заразан пример Пољске: чим јој нешто није по вољи, она прибегава свом омиљеном аргуметну – праву вета. Подигле су глас Финска и Шведска, које су истакле ултиматум о преносу маршруте Норд Стрима. У свему томе провејава нешто попут сижеа о Лилипутанцима и Гуливеру.
Сасвим је могуће да вештачке баријере неће дозволити да се реализује пројекат до 2010. године, као што је било планирано. Такву варијанту није искључио руски министар за енергетику Виктор Христенко. Сумњиво је истина да ће изградња бити сасвим осујећена. 90% будућих испорука већ су купиле европске компаније за расподелу гаса. Тако да ће интриге морати да распетљава не Русија, већ сама ЕУ. Наравно, уколико не зажели да хитно тражи за 20 милиона породица другог испоручиоца уместо Гаспрома.
Уобичајени рефрен од стране русофоба су упозорења о прекомерној зависности ЕУ од Русије, захтеви да се траже алтернативни извори снабдевања. Са своје стране сличну забринутост почиње све јаче да испољава Москва. Намеру да се не ограничава само Европом изразио је поменути менаџер Гаспрома Александар Медведев. Тек што је објављена информација на коју је у ЕУ изгледа мало ко обратио пажњу. Скоро 80 милијарди кубних метара руског гаса ускоро ће кренути у Јапан. Слични преговори о испорукама плавог горива воде се такође са Кином и Јужном Корејом. ЕУ са њеним грозничавим трагањем за новим парнтерима и претњама да ће смањити испоруке из Русије наводи Москву да се окрене необухватном азијском тржишту.