„Никола Саркози се брани како хоће“

У понедељак интернет портал „Медијапарт“, познат због својих скандалозних истраживања, објавио је чланак према коме је изборну председничку кампању Николе Саркозија из 2007. године финансирао вођа Либије Моамер Гадафи. Ова вест се појавила следећег дана после великог митинга кандидата и председника у Вилпанту који му је омогућио да се у испитивањима јавног мњења први пут од почетка председничке трке нађе испред свог главног ривала Франсоаа Оланда. О детаљима  новинарског истраживања и о његовим последицама по Николу Саркозија у интервјуу „Гласу Русије“ испричао је аутор чланка новинар „Медијапарта“ Фабрис Арфи.

У понедељак Никола Саркози је позван на TF1, где му је у емисији „Paroles de candidats“ уживо постављено питање о истраживању „Медијапарта“. Ево шта је о председниковој реакцији испричао г. Арфи.

Пре свега, питање које му је постављено уопште не одговара садржају чланка. Друго, не чуди ме да га је Саркози назвао „гротескним“ јер сваки пут кад дођемо до информација које су компромитујуће за њега лично или за његово председништво у целини и објавимо их, Саркози каже да су све то лажи и измишљотине или нас оптужи за клевету. Већ само навикли на тако острашћене реакције председника Републике на наш рад. Наравно да се Никола Саркози брани како хоће, онако како њему изгледа правилније, то је његово неоспорно право, па ми је свеједно каква је његова реакција. Једино што је за мене битно јесу информације које ширимо и да их државни органи почев од суда и полиције могу опрезно користити.

Постављено му је (Саркозију) питање о финансирању изборне кампање из 2007, па је моја колегиница са TF1 одмах рекла да је Сејф ел Ислам рекао то и то... Наш чланак није излагао изјаве Сејфа ел Ислама, то уопште није био предмет чланка. Текст је основан на пронађеним дневничким записима лекара Такедина где су наведени сви датуми, конкртни актери, кампање у Панами или банка у Швајцарској и тачан износ могућег нелегалног финансирања политичке кампање Саркозија из 2007. године. То питање није директно постављено председнику Републике.

Мој колега Карл Ласке и ја радили смо на том истраживању неколико месеци. Летос смо већ објавили први материјал са насловом „Озбиљне либијске сумње“. У њему се ради о пронађеним документима којима се потврђују и уговори о наоружањима, и мито који је плаћен ради склапања тих уговора, и то преко Такедина уз сагласност Николе Саркозија и његовог окружења, између осталог Клода Геана – све се то дешавало и пре његовог доласка у Јелисејску палату и за време председничког мандата. Такође смо разоткрили лажи Француске о историји званичних француско-либијских односа, између осталог о случају бугарских медицинских сестара. Дуго смо радили на истраживању ове приче, па смо временом успели да дођемо до одређеног броја потврдних изјава сведока, као и до докумената који доказују претпоставку о могућем нелегалном финансирању Саркозијеве кампање из 2007. од стране либијског режима. Али новинари нису судије и полицајци. Учинили смо да ове информације буду доступне за друштво, сада је потребно да судски органи преузму штафету и да искористе наше информације да би спровели истрагу у Панами и Швајцарској, да би формирали специјалне међународне комисије и организовали претресе – да би урадили све оно за шта новинари нису овлашћени.

Наши први резултати који се односе на случај Такедин-Карачи датирају из 2008, када није било ни помена о председничкој кампањи. То није партизански рат између десничара и левичара, да су левичари на власти, исто тако бисмо радили свој посао. Уз то, последњих месеци већ смо објавили велики број чланака који су компромитујући за социјалистичку странку. И нећемо се ограничавати у нашим истраживањима, нећемо одлагати њихово објављивање под предлогом председничке кампање.

Додаћемо још само то да се у документима који су обелодањени ради отприлике о 50 милиона долара које је Саркози наводно добио од пуковника Гадафија.