Убиства у Тулузу: будућност Француске под знаком питања

Убиства у два града јужне Француске, Тулузу и Монтобану, потресла је Француску која по правилу брижљиво затвара очи и уши када је реч о убиствима извршеним на етничкој или религизоној основи. Саркози прекида предизборну кампању и заједно са министром иностраних послова Француске лично командује операцијом хапшења злочинца, тражећи да се нитков ухвати жив.

Може ли се сматрати да су злочини повезани са оштим млитавим односом Француске према питању интеграције становништва, или је овај злочин могао да буде извршен у било којој земљи света пошто се психопате рађају, нажалост, свуда? Своје мисли тим поводом са коментатором Гласа Русиеј Александром Артамоновом поделио је експерт из Француске, судија париског округа, бивши сарадник антитерористичког одреда криминалне полиције Жан-Луи Брјугер.

Не знамо да ли је иза тог злочина стајала група лица или је то ипак појединац. Ништа не указује на то да је имао саучеснике. Постоји веза два случаја по типу стрељачког оружја и метака, као и по транспортном средству које је злочинац користио. То је важно као материјални доказ. Пре днама је психопата са параноидалним комплексима, мада можда он има неке политичке разлоге. Неоспорно, плаши онај хладнокрвни професионализам којим је деловао.

Може ли се говорити о националистичким побудама које по нечему личе на случај Брејвика у Норвешкој?

Мислим да су такви закључци превремени. У норвешком досијеу криминалац је био одмах ухапшен и истрага је хитно спроведена. Код нас данас имамо само жртве. За сада осумњичени чак није ухапшен. Истражне акције са њим нису спроведене. Нама остаје да утврдимо његов политички профил и мотивациони темељ побуда. Треба подвући да је случај био предат антитерористичком одељењу у којем сам радио толико година. Другим речима, терористичка компонента акта није искључена. Мада данас нисмо у стању да истакнемо одговорност неке конкретне организације.

Ми, француски професионалци, поседујемо читав инструментариј за борбу против тероризма и озбиљних злочина. Од 1996. године у Француској није било терористичких аката. Није их било пошто смо успевали да предухитримо противника. У просеку смо разотркивали по једну припрему терористичког акта годишње. Таквим резултатима друге земље не могу да се похвале. Покушаји да се измени законодавство у страну ублажавања биће непромишљени и крајње неодговорни.

И тако, сада се може тврдити да је кажњавање злочинца неминовно. Али најважније је да човек на мотоциклу са црним шлемом и са пиштољем у руци може да постане катализатор формирања снажног јавног мњења у земљи коју раздиру противречности. Реч је о основним принципима Француске Републике, чије непоштовање ће посебно загрејати ситуацију. И тада ће сви добити своје. Није ли време да се француско правосуђе лати мача?