Не таласају кад Хрвати гласају

Црногорска опозиција оцијенила је да несметано гласање држављана Хрватске у Црној Гори на парламентарним изборима представља доказ дискриминације српског народа и поручила да је невјероватно да се ћути о двоструким аршинима које владајућа структура примјењује.
У Хрватској се данас одржавају парламентарни избори, и на основу прописа који важе у тој земљи држављани гдје год да живе, имају право гласа. Током викенда у Црној Гори су отворена четири бирачка мјеста. Опозиција поручује да је власт лицемјерна, јер дозвољава једној етничкој заједници да користи право на основу држављанстава, али не и другима.
Посланик Српске листе Будимир Алексић оцјењује да је очигледно да једни критеријуми постоје за Хрвате, а други за Србе у Црној Гори. Подсјећа на организовање референдума о независности 21. маја прошле године и упозорења владајуће већине да не могу да гласају држављани, јер би тако право користили на два мјеста.
- Хрвати гласају за Скупштину Црне Горе и хрватски Сабор. Замислите да нас 200 хиљада Срба у Црној Гори гласа на парламентарним изборима у Србији. Колико би морали да отворе бирачких мјеста и ко зна шта би се тада све десило. Невјероватно је да се о томе ћути. То је још један примјер дискриминације Срба - истакао је Алексић.
Шеф посланичког клуба Социјалистичке народне партије Велизар Калуђеровић каже да је држава слободна да уређује систем организације власти, правни поредак и у оквиру тога права држављана. Из те перспективе не замјера праву Хрватске да омогући држављанима из иностранства бирачко право. То је прилика да се подсјети јавност да црногорска власт има дискриминаторски однос према значајном броју држављана, истиче Калуђеровић.
- Ускраћује се основно политичко право, бирачко, посебно држављанима који живе у Србији. На то се надовезује и дискриминаторска уставна норма која држављанима који су на дан проглашења одлуке о независности имали и неко друго држављанство гарантује очување црногорског. Једино се не штите бројни држављани које је референдум затекао у тада заједничкој држави, а који све и да су хтјели, нијесу могли узети држављанство Србије - објашњава Калуђеровић.
Шеф посланичког клуба Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић тврди да је питање гласања Хрвата остатак праксе неусклађене са правом, али "то су стечена права и ми то можемо довести у ред тако што ћемо питање дићи на ниво државног питања".
- Не може то да важи само за одређену националну заједницу. Зато се залажем за једно црногорско држављанство, а ако неко жели друго, онда он о томе треба да одлучи, не држава. Одредба хрватског закона је из времена које је релативно далеко иза нас, и не видим потребу да друга држава сада уграђује сличну норму. У јавној управи и јавно правним односима треба да важи само црногорско држављанство - наводи Вуковић.

Не зна се колико гласа

Хрвати могу гласати на четири бирачка мјеста у Црној Гори. Представник њихове странке у Црној Гори, Хрватске грађанске иницијативе, Марија Вучиновић саопштила је да је у Подгорици бирачко мјесто у амбасади Хрватске, у Тивту у Културном центру, у Херцег Новом у дворани Парк, а у Котору гласање је организовано у Генералном конзулату.
- Бирачка мјеста су отворена у суботу и недјељу, од осам до 19 сати. Не знам колико укупно бирача има у Црној Гори. Бирачки списак је тајна, јер тај документ је дошао из Хрватске - саопштила је Вучиновићева.

Преседан

Бошњачка странка сматра да је питањем хрватског двојног држављанства створена ситуација која додатно компликује политичку ситуацију у Црној Гори. Гласање хрватских држављана представља преседан, тврди посланик Кемал Пуришић и наводи да не смије бити двоструких аршина према народима који живе у Црној Гори.
- Сада треба извршити измјене изборног законодавства и прилика је и да се то питање тиме коначно ријеши. Не може суверенитет државе да почива на грађанима који гласају за посланике у Загребу, Сарајеву или Београду - увјерен је Пуришић.

Искористили могућност

Хрвати су само искористили постојеће стање, а питање држављанства за оне који се декларишу као Срби и сматрају да им је Србија матична држава треба ријешити билатераланим споразумом, оцјењује правни стручњак Покрета за промјене Сергеј Секуловић.
- Остављено је довољно времена да се то питање ријеши на најбољи начин. Не мислим да су Хрвати на било који начин фаворизовни у односу на остале народе, у њиховом закону не постоји резиденцијални услов као критеријум за гласање - констатује Секуловић.