ЕЦБ сматра да је криза прошла

Тешка фаза европске дужничке кризе је прошла. Ову изјаву је у интервјуу за немачке новине Bilt дао председник Европске централне банке (ЕЦБ). Марио Драги је уверен да најновији макроекономски подаци указују на стабилизацију ситуације у Европи.

Марио Драги је признао да се у јесен прошле године еврозона заиста налазила у крајње тешкој ситуацији, а њен банкарски систем је био на ивици још једне у низу криза ликвидности. Међутим, сад је таква опасност практично минула. По мишљењу аналитичара, оптимистичка изјава председника ЕЦБ је повезана с тим што се ситуација у финансијском сектору у Европи у последње време знатно побољшала. Пре свега, захваљујући томе што је недавно Европска централна банка издвојила кредитним организацијама у региону позајмице с олакшицама у укупном износу од око 530 милијарди евра. Ситуацију коментарише шеф катедре за европске интеграције МДИМО Олга Буторина.

„Већ у марту ове године, после још једне операције великог издвајања новчаних средстава потражња банкарског система за финансијама Европске централне банке је очигледно почела да опада. Пре буквално неколико дана Европска централна банка је чак извршила операцију апсорбовања вишка новчаних средстава која се налазе у банкарском удружењу. Очигледно, то је дало основа Марију Драгију да говори о томе да је оно најгоре у кризи у еврозони прошло.“

Али, ни из далека не деле сви стручњаци оптимизам председника ЕЦБ. Неки сматрају да је још једна у низу порција материјалне помоћи решила проблем само у краткорочној перспективи. По мишљењу руководиоца Центра за новчано-кредитне и девизно-финансијске проблеме Института за Европу РАН Анатолија Бажана, ситуација у Европи још увек остаје тешка у целини.

„Наравно, наступила је пауза за извесно време, зато што се издвајају кредити и на неки начин је јак пожар угашен. Међутим, у дугорочној перспективи, ипак сматрам да проблем неће бити решен и да ће тињати.“

Марио Драги делимично признаје да одређени ризици за европску економију остају. Међу њима је значајан пораст цена нафте, као и релативно мали пораст БДП европских земаља. По мишљењу Олге Буторине, ово последње може да изазове крајње негативне последице по обичне грађане.

 „Наравно, ризици остају, и главни од ових ризика је врло спор раст БДП у зони евра. У последњем кварталу протекле године ова цифра је износила само 0,7 %, а у претходним кварталима је била око једног процента. А без пораста економије није могуће смањити незапосленост.“

Један од путева решавања економских проблема у зони евра, по мишљењу стручњака, може представљати повећање буџета европског стабилизационог фонда. Ово питање ће министри финансија ЕУ размотрити следеће недеље у Копенхагену. Претпоставља се да ће захваљујући земљама које не улазе у Европску унију стабилизациони фонд бити повећан с 500 на 940 милијарди евра. Уосталом, по мишљењу Олге Буторине, европски чиновници овај корак предузимају искључиво како би умирили учеснике на финансијском тржишту.

 „Повећање стабилизационих фондова се увек пре свега предузима ради решавања проблема који настају на тржишту због психолошких разлога. То је давнашњи маневар, који су примењивале најразличитије земље и региони света. Тако да мислим да ова средства нису толико потребна за помоћ настрадалим земљама колико због тога да би се показало да је обим резерви врло значајан, чак и за спасавање великих економија, каква је економија еврозоне. И сличне мере, по правилу делују умирујуће.“

Чак и ако ситуација примора Европљане да „отпечате“ финансијске резерве, тешко да ће проблем бити решен у потпуности. Јер, у суштини, земље које буду добиле помоћ, само ће повећати укупан износ свог дуга, сматра руководилац Центра за новчано-кредитне и девизно-финансијске проблеме Института за Европу РАН Анатолије Бажан.

„Новац који се даје је у суштини зајам, то је кредит. Проблем се не решава глобално. Дуг се у суштини не смањује.“

Било како било, стручњаци су јединствни у мишљењу да ће се у најскорије време у Европи наставити стабилизација ситуације. Међутим, чим наступи време да нека од проблематичних земаља еврозоне треба да врати зајам, све може почети да се одвија по грчком сценарију. Услед тога ће се зона јединствене европске валуте поново наћи на ивици распада.