Писмо амбасадорима

Писмо амбасадорима
Жељко Филиповић,
Вождова 20/6
Ниш, Србија.
018/527-838; 062/747-505
zeljko.filipovic@cirilica-beograd.rs
zeljko.filipovic@србскаћирилица.срб
 
 
                        Његова екселенција, амбасадор Израела у Србији
                        Господин Јосеф Леви
 
                        Ваша екселенцијо,
 
Ја сам Жељко Филиповић из Ниша, Србија, грађанин пензионер и члан удружења „Ћирилица“ Београд. Ни мало ме не радује разлог због кога Вам се обраћам. На сајту Израелске амбасаде у Београду видео сам да се грађанима Србије обраћате:
на енглеском језику одговарајућим писмом – латинском абецедом; на јеврејском језику одговарајућим писмом – јеврејским писмом; и на србском језику, али неодговарајућим писмима – хрватском латиницом и латинском абецедом. што мени показује да у мојој земљи Србији латинско, јеврејско и хрватско писмо су слободнији и равноправнији од писма мог народа – српске ћирилице!
Непоштовање и игнорисање хиљадугодишњег србског ћириличног писма је почело још у комунистичкој Југославији после Новосадског „договора“ из 1954. године, и наставља се и данас од стране свих новостворених држава из окружења насталих од бивших југословенских република. То непоштовање и игнорисање српске ћирилице у бившој Југославији је довело до праксе да су се у Србији деца рађала и одрастала у окружењу искључивости хрватске латинице уз политичку фразу о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, па су одрасла на заблуди о томе шта је заиста србско писмо, па се данас туку за туђе у уверењу да „бране своје“.  Признајем, већ 60 година и сâм србски народ је постепено одустајао од своје ћирилице и замењивао је хрватском латиницом да не би пред југословенским комунистичким властима изазивао подозрење према „србском хегемонизму“. „Равноправност писама и богатство двоазбучја“ су наметани једино србском народу, док су сви остали народи у Југославији слободно користили своја дотадашња вишевековна писма, а римокатолици и муслимани чак отворено испољавали нетрпељивост па и мржњу према србској ћирилици, што показује да је Новосадски „договор“ био смишљена, планирана, организована, финансирана и контролисанаподвала србском народу чији је прикривени циљ било искорењивање хиљадугодишње српске ћирилице и њено замењивање хрватском латиницом. Због вишедеценијске такве праксе у Југославији и касније Србији, и друге земље, па међу њима нажалост и Ваша земља, су поступно прихватале такву праксу, па и саме сматрају да је хрватска латиница – србско писмо, а да је србска ћирилица – реликт прошлости.
Таква пракса ме посебно боли кад је у питању Израел, земља народа који је 2000 година живео расут по свету без своје отаџбине, без свог језика и без свог писма, а када је после 2000 година обновио своју државу, обновио је и језик и писмо својих прадедова. Зашто? Па зато што је веру, језик и писмо својих прадедова сматрао за суштинска својства свог националног идентитета. Ја као члан „Ћирилице“ објашњавам мојим сународницима Србима како је јеврејски народ спремно жртвовао и свој живот само да се не одрекне вере, језика и писма својих прадедова, па им наводим пример Јеврејâ из Јорка који су у време енглеског краља Ричарда Првог пред крсташким захтевом да пређу на католичку веру или да буду побијени, 8. нисана 4950. године јеврејске ере 150 Јевреја, мушкараца и жена, су извршили самоубиство, само да се не одрекну вере својих прадедова. Давид Бен Гурион, оснивач обновљене државе Израел, који је рођен у царској Русији, као 14-тогодишњи дечак је са својим вршњацима из удружења ционистичке омладине „Езра“ разговарао искључиво јеврејским језиком. И без своје националне државе, родитељи Јевреји су своју децу учили вери, језику и писму својих прадедова. А Срби – народ са савршеним писмом за потребе свог србског језика – незаинтересовано се одричу свог ћириличног писма, јер су у Југославији били застрашивани бабарогом „великосрбском буржоазијом и србским хегемонизмом“, а данас као да се стиде своје ћирилице јер их данашње власти застрашују  „Европом која не прихвата ћирилицу“.
Да бих Вам олакшао да схватите како се ми Срби осећамо кад на сајту Ваше амбасаде у Србији, или украјинске амбасаде у Србији (а Украјина и сама пише ћирилицом!), или амбасаде Србије у Хрватској видимо у србском језику хрватску латиницу, понудићу Вам један претпостављени пример. Замислите да у уџбеницима историје за јеврејску децу видите фотографију са проглашења Декларације о независности државе Израел на којој говор држи Давид Бен Гурион, а испод фотографије пише:

што је исправан арапски запис имена вашег истакнутог политичара. Или, када би то исто име било исписано немачком готицом. Опростите на непријатним асоцијацијама које ће код Вас ова претпоставка изазвати, али и ми се исто тако непријатно осећамо кад видимо хрватску латиницу у србском језику, јер ми знамо да је Хрватска већ три пута у својој историји законом забрањивала ћирилицу на својој територији – 1914, 1941 и 1991. године; да хрватско и муслиманско становништво у Босни и Херцеговини и данас премазује ћириличне написе на саобраћајним знацима и одбија да прими ћириличне рачуне за комуналне услуге, иако је ћирилица службено и „равноправно“ писмо у Босни и Херцеговини; да држава Хрватска и данас судски кажњава употребу ћирилице на јавном месту.  А Србија мора да ћути док гледа како њена народна драгоценост – ћирилица вуковица – нестаје из живота и памћења србског народа, и још да слуша циничне подвале о „равноправности писама и богатству двоазбучја“!
Опростите због непријатности коју осећате док Вам износим ове чињенице и примере из праксе, али да бисте видели да је све то истина, у прилогу на крају текста нудим и доказе.
 
Данас у Босни и Херцеговини овако изгледа саобраћајни знак са „равноправним“ ћириличним и латиничним писмима. Тамошње католичко и муслиманско становништво ово ради отворено пред Европом и светом, а ни Европа ни свет ништа не примећују.
У Србији ускраћивање права националним мањинама на њихове језике и писма је кажњиво по закону. Ускраћивање истог тог права србском народу није кажњиво по закону!
Имате ли примедбе на мој закључак да је по питању права на своје хиљадугодишње писмо, србски народ у Србији – најобесправљенија национална мањина?
Ваша екселенцијо, сигуран сам да ни један други народ на свету и ни једна друга држава осим овакве Србије не би толерисали овакав безвољан однос власти и света према свом сопственом писму. 60 година Срби су од стране комунистичких и каснијих власти застрашивани „великосрбском буржоазијом и србским хегемонизмом“, па су стекли комплекс „кривице“ према свима, па чак и према онима који су у II светском рату извршили злочин геноцида према србском народу, а који је поновљен и приликом распада Југославије.
Не верујем да би јеврејски народ и држава Израел изгубили било шта од свог личног, националног и државног достојанства и суверенитета ако би се амбасада Израела у Београду убудуће народу Србије обраћала на писму тог народа – србској ћирилици. Напротив! Уосталом, погледајте странице Амбасаде Израела у Софији, Бугарска:
https://sofia.mfa.gov.il/mfm/web/main/missionhome.asp?LanguageID=50&Question2=&MissionID=11&MissionID=
Можете ли србском народу да наведете бар један разлог због кога Амбасада Израела у Софији ћирилично писмо бугарског народа поштује и користи, а Ваша амбасада у Београду ћирилично писмо србског народа не поштује и заобилази? Не верујем да је сајт Ваше Амбасаде уредио неки Израелац, јер он сигурно не би тако урадио. Напротив, чврсто верујем да је тај сајт уредио некидомицилни Србин који је на служби у Вашој амбасади! Одаје га недостојно приказивање Вашег обраћања србском народу налатинској абецеди, која не омогућује записивање чак 6 гласова србског језика („ж“, „ш“, „ч“, „ћ“, „ђ“ и „џ“) и коју Срби подругљиво називају „ошишана латиница“, „ћелава латиница“, „скалпирана латиница“.
Са највећим поштовањем за бригу јеврејског народа за очување свог верског и националног идентитета, чиме може да служи за пример целом свету, па и србском народу,
Жељко Филиповић,
„Ћирилица“ Београд,
Повереништво Ниш. 
ПРИЛОЗИ:


 
 

Ево како године 2003. суд у Загребу, Хрватска, кажњава истицање ћириличних слова на јавном месту.
 Иста та Хрватска која суди предмету, мртвој ствари – ћириличним словима – очекује да буде примљена у Европску Унију. И биће примљена – одлуком Немачке!
Ево како систем администратор сајта Ваше амбасаде на недоличан начин приказује Ваше обраћање народу Србије:
 
Pozdravna rec Nj.E. Josef Levi
Ambasador Izraela u Republici Srbiji i nerezidencijalni ambasador u Crnoj Gori
 
Salom i dobro dosli na vec stranicu Ambasade Izraela u Beogradu.
Ovaj sajt je osmisljen kao prozor kroz koji se pruza pogled na ambasadu i drzavu Izrael. U razlicitim segmentima i na brojnim stranicama sajta mozete naci korisne informacije o aktivnostima ambasade, njenim odeljenjima i sluzbama, obavestenja o tekucim dogadjanjima i vec odrzanim manifestacijama. Takodje mozete naci novosti iz Izraela kao i raznovrsne podatke o izraelskoj drzavi, njenoj istoriji, narodu i kulturi. Najzad, bicete u prilici da koristite linkove za brojne sajtove korisnih i zanimljivih sadrzaja. Pokusali smo da vasu setnju kroz razlicite segmente i stranice ucinimo zanimljivom, jednostavnom i prijatnom.

Pozivam vas da istrazite sajt i upoznate se sa Izraelom, ambasadom, i posebnim vezama koje postoje izmedju nasih naroda.
Josef Levi
 
Ваша екселенцијо,
Овај пример навођења Вашег обраћања народу Србије мени указује да је то могао да уради само неки Србин из Ваше Амбасаде који уређује ваше странице, јер само Срби рођени и одрасли у окружењу искључивости хрватске латинице уз подвалу о „равноправности писама и богатству двоазбучја“ могу да „као српске“ прихвате речи: „пруза“, „дрзава“, „разлицит“, „мозете наци“, „слузбе“, „обавестење“, „текуци“, „садрзаји“ итд.
Да се систем администратор страница Ваше Амбасаде народу Србије обратио на писму тог народа – србској ћирилици – не би Вашој амбасади, па ни србском народу, приредио ову непријатност.
 
***
Жељко Филиповић,
Ниш, Вождова 20/6  18000
Тел. 018/527-838; 062/747-505
zeljko.filipovic@cirilica-beograd.rs
zeljko.filipovic@србскаћирилица.срб
 
         Њихове екселенције, амбасадори Србије у
         Хрватској, БиХ и Словенији
 
         Ваше екселенције,
Ја сам Жељко Филиповић из Ниша, грађанин пензионер и члан удружења „Ћирилица“ Београд. Ни мало ме не радује разлог због кога Вам се обраћам. На сајтовима  амбасада Србије у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији текст на србском језику писан хрватском латиницом постоји, а исти текст писан србском ћирилицом не постоји, што показује да су ваше амбасаде о грађанима хрватске народности водиле рачуна, а о грађанима српске народности и о достојанству и суверенитету државе Србије у којој је србска ћирилица службено писмо (чл. 10 Устава Србије) нису водиле рачуна.
Ћирилица је хиљадугодишње писмо србског народа и представља стуб носач србског националног идентитета. Дипломатским представницима Србије у Хрватској, БиХ и Словенији  би морало бити познато да је Хрватска три пута у својој историји – 1914, 1941. и 1991. г. – законом забрањивала ћирилицу. Године 2003. Прекршајни суд у Загребу судски кажњавајавну употребу ћирилице. Хрватско и муслиманско становништво у Босни и Херцеговини премазује ћирилицу на саобраћајним знацима и одбија да прими ћириличне рачуне за комуналне услуге. За време окупације Србије у Првом светском рату, Аустро-Угарски генерални гувернман за Србију бајонетима разваљује ћирилична слова на јавним натписима и законом забрањује ћирилицу у школама и јавној и приватној употреби, па чак и држање ћириличних књига у домаћинствима, а код кога би се затекле ћириличне књиге, казна је била одлазак у логоре и смрт. Како друкчије да протумачимо избегавање ћирилице на сајтовима ваших амбасаде, него као ваш лични допринос искорењивању српске ћирилице и њеном замењивању хрватском латиницом.  Хрвати на сајтовима ваших амбасада имају своје латинично писмо, а Срби немају своје ћирилично писмо. А ви сте амбасаде Србије, а не Хрватске! У Србији ускраћивање права националним мањинама на њихове језике и писма је кажњиво по закону, а ускраћивање тог истог права србском народу није кажњиво по закону! И ваши сајтови су доказ за то!
Ако се дипломатски представници Србије овако немарно односе према ћирилици, онда није ни чудо што и представници страних амбасада у Србији  показују готово презир према њој. Погледајте како изгледа сајт Амбасаде Украјине (ћириличне земље!) у Србији. Погледајте како израелска амбасада у Софији поштује и користи бугарску ћирилицу, а како израелска амбасада у Београду не поштује и заобилази српску ћирилицу! Погледајте како на сајту Амбасаде Србије у Словенији словеначки језик има своје  писмо, а србски језик нема своје писмо! Народ који сам себе не поштује не може очекивати да га други поштују. Погледајте позитивне примере амбасада Србије у Црној Гори, Македонији и Аустрији.
Претпостављамо да ви нисте имали увид у стање на сајтовима ваших амбасада, али желели бисмо да на веб дизајнере који су сајтове израдили извршите потребан утицај.
 
ПРИЛОЗИ:
Линкови ка сајтовима србских и страних амбасада. Слика премазивања ћирилице у Босни и Херцеговини. Хрватска судски кажњава јавно приказивање ћирилице.  
АМБАСАДА ИЗРАЕЛА У СРБИЈИ:
https://belgrade.mfa.gov.il/mfm/web/main/missionhome.asp?MissionID=101&
АМБАСАДА ИЗРАЕЛА У СОФИЈИ:
https://sofia.mfa.gov.il/mfm/web/main/missionhome.asp?LanguageID=50&Question2=&MissionID=11&MissionID=
АМБАСАДА УКРАЈИНЕ У СРБИЈИ:
https://www.mfa.gov.ua/serbia/serb/news/top.htm
АМБАСАДА СРБИЈЕ У СЛОВЕНИЈИ:
https://www.ambasadasrbije.si/serbian/bilateralni_odnosi_srbija_-_slovenija.html
АМБАСАДА СРБИЈЕ У ХРВАТСКОЈ:
https://www.ambasada-srbije.hr/
 
ПОЗИТИВНИ ПРИМЕРИ:
АМБАСАДА СРБИЈЕ У Ц. ГОРИ:         
https://www.ambasadasrbije.me/public/
АМБАСАДА СРБИЈЕ У АУСТРИЈИ:
https://vienna.mfa.rs/       
                         
                    
Новосадски „договор“ из 1954. године, који је наметан само Србима, али не и Хрватима,  је био смишљена подвала, чија парола о „равноправности писама и богатству двоазбучја“ је имала за правициљ искорењивање српске ћирилице из живота и памћења србског народа и њено замењивање хрватском латиницом.  Свесно или несвесно, ви и данас радите на остварењу тог циља!
 

988@Ћирилица-Београд.СРБ