Будући председник владе на потерници

Хашим Тачи, чија је Демократска партија Косова победила на недавно одржаним парламентарним изборима на Косову, већ десет година се налази на потерници коју је по наредби Окружног суда у Приштини за њим расписао тамошњи СУП. У поменутој потерници, наводи се да је Тачи, познат под надимком Змија, припадник терористичке банде албанских сепаратиста, командант такозване „Политичке дирекције главног штаба ОВК” и учесник више терористичких напада на припаднике полиције у Глоговцу због чега је пред Окружним судом у Приштини у одсуству осуђен на десет година затвора.

Пресудом судског већа, којeм је председавала судија Слађана Петровић, Тачи и његових 14 „сабораца”, 11. јула 1997. године, оглашени су кривим за више кривичних дела тероризма. Утврђено је да су чланови групе од 1992. године, по доласку из Албаније где су се обучавали са припадницима њихове војске, у Србици оформили терористичко удружење. Циљ удружења је, како је образложило веће, било да се на подручју Космета, истовремено „предузимају организовани и координирани акти насиља инспирисани политичким мотивима” да би се ова територија отцепила од СРЈ и формирала засебна држава.

Оптужени Хашим Тачи, Бесим Рама и Јакуп Нура, оглашени су кривим по првој тачки оптужнице која их је теретила да су у ноћи између 13. и 14. маја 1993. године припремали напад на полицијско возило у близини пружног прелаза, на уласку у Глоговац. Добро обучени за извођење акција, њих тројица су код себе имали аутоматске пушке, пиштоље и ручне бомбе. На суђењу је обелодањено да су се тројица нападача сакрила у жбуње у близини пружног прелаза и ту припремила заседу полицијском возилу. Стрпљиво су чекали да би пуцали у полицајце који су били у њему. На срећу, план терориста није реализован. Пошто ни сат времена после припремљене заседе, полицијско возило није прошло предвиђеном маршрутом, нападачи су отишли кућама.

С обзиром на то да Тачи, Рама и Нура, тада нису остварили испланирано, организован је нови план. Само недељу дана касније, 22. маја, терористи Бесим и Рафет Рама, Кауп Нура, Сами Љуштаку, Иљаз Кадрију и Фадиљ Кадрију су на истом пружном прелазу убили полицајце Небојшу Ђорђевића и Звонка Јевтића. Шесторица разбојника испалили су тада рафал на службени комби (М 615–155). Поред Ђорђевића и Јевтића, који су преминули пошто су им терористички хици разнели бутну артерију, односно срце и плућа, тешко су повређене њихове колеге Зоран Илић и Синиша Видосављевић. Лакше су повређени полицајци Мирољуб Миленковић и Предраг Перчић, док су њихове колеге Сафет Гаши и Милан Стефановић остали неповређени.

Напади на полицијска возила нису била једине активности ове групе. Тачијеви „компањони” Бесим Рама, Сахит Јашари, Али Јанузи и Идриз Аслани, упали су 11. фебруара 1996. године, у средњошколски центар у Вучитрну и у спаваоницу број четири бацили две ручне бомбе. Пуким случајем направе нису експлодирале, а четири члана породице Коврлија и Сека Кричковић, који су се у том тренутку налазили у спаваоници, тако су остали живи.

Два месеца после овог, Бесим Рама, Адем и Сахит Јашари, Нуредин Љуштаку, Фадиљ Кадрију и Зенун Кадрију организовали су нови напад на полицијско возило. На аутомобил је пуцано испод надвожњака у Косовској Митровици, а жртва је овога пута била Драгана Нешић, која је полицијским возилом превожена на издржавање казне. Нападачи су, истом приликом, лакше повредили полицајца Слободана Дудића, док су без повреда прошли Драган Борисављевић и Драгана Лугоњић, која је, такође, превожена на издржавање казне. Полицијско возило нападнуто је и 17. јуна 1996. године на магистралном путу Косовска Митровица – Пећ, у близини митровачког водовода. Терористи су, као и неколико пута пре тога, поставили заседу и петнаест минута пре поноћи из снајперске и аутоматске пушке пуцали на полицијско возило (М 618–422). Убијен је полицајац Предраг Ђорђевић, а тешке телесне повреде задобио је његов колега Зоран Вукојчић.

Идриз Аслани и Али Јанузи, са којима се Тачи обучавао у Албанији, су 27. септембра 1996. године, нешто пре 21 час, бацили две ручне бомбе у круг касарне „Милош Обилић” у Вучитрну. Живот војника који су се налазили на одслужењу војног рока доведени су у питање.
Основна карактеристика злочиначке организације била је да се акције изводе готово истовремено у неколико градова. Истовремено су нападана полиција у Вучитрну, Подујеву, Косовској Митровици, глоговачки објекти у којима су била смештена расељена лица и напади на грађане српске националности у Дечанима, Штимљу и Пећи.