Грчка позива на распродају

Разговори о тоталној распродаји грчких државних актива су се завршили, Атина прелази на конкретне кораке. Руски „Газпром“, на пример учествује у тендеру за продају гасног холдинга DEPA. На продају су такође нафтне и водоводне компаније, аутопутеви, железница, аеродроми, морске луке и летовалишта. Ипак, не говори се о губитку економског суверенитета, иако је он одавно изгубљен, говоре експерти.

Свој део у националној економији грчка влада продаје иностраним инвеститориа у оквиру пакета приватизације, сагласно са кредиторима из ЕУ и Међународног монетарног фонда. Читаве прошле године Атина се решавала на приватизацију и водили су се преговори са потенцијалним инвеститорима. Али, ситуација је натерала Грчку да пожури. Како је нашој радио компанији рекао заменик директора предузећа „Деловая Россия“ Антон Данилов-Даниљан, у последње време активност грка у РФ је порасла виша пута. Представници грчке амбасаде, укључујући и самог амбасадора, редовно посећују различите форуме где учествују руски инвеститори и енергично их позивају у Грчку. Још у октобру 2011. године, грци су водили преговоре са руским монополистом- руским железницама- о могућности да им продају „Грчке железнице“ (OSE). Тада су грци заинтересовали руску страну могућим учествовањем у приватизацији компанији за производњу никла- Larco. Ове године читав низ руских инвеститора већ ће потпуно реално претендовати на грчке енергетске компаније- гасни холдинг DEPA и нафтну Hellenic Petroleum.

Оно што је уочљиво је да све већи интерес за  грчку распродају која почиње, показују турске компаније. Они већ разматрају и посматрају морске луке Пиреј и Солун, као и велики број летовалишта и некретнина.

Разуме се, ова грандиозна распродаја неће проћи без америчких и европских компанија. Чак ако ова тотална распродаја делимично реши проблеме дуга Грчке, она може да наметне Грчкој још веће проблеме, приметио је у интервјуу за Глас Русије директор Института проблема глобализације Михаил Дељагин:

„Проблем Грчке није то, што је она презадужена, већ што нема довољно производње. И када прода то што ради и доноси приходе, остаће јој још мање производње. И није сасвим јасно, од чега ће онда живети. После уласка Грчке у ЕУ, реч о њеној економској самосталности се уоште и није водила. Све економске одлуке су други доносили за Грчку. Све, што је повезано са правилима игре, одређује ЕУ. Тако да, нажалост, или боље рећи на срећу, губитак економског суверенитета Грчкој не прети, она га је одавно изгубила.“

На стратешком плану, грчка економија нема свој излаз из ћорсокака, сматра Дељагин,  пошто Грчка- то је само део општеевропског проблема и фрагмент глобалне кризе. Али, чињеница да власници грчких актива могу да постану руски инвеститори- то је већ добра вест.