Осам асистената запослено по “родитељској линији”

Међутим, ректор Станко Станић је признао да је на Бањалучком универзитету од 2004. до данас запослено осам асистената или виших асистената чији родитељи такође ту раде, али тврди да су ту "дошли по закону, а не зато што су дјеца признатих професора".
"Из те информације произилази да није било неправилности и да није примљен ниједан од кандидата само зато што је 'мамин или татин син', односно нису добијали предност у односу на друге кандидате само због те чињенице. Када неки закон буде рекао да неко не може да буде асистент на оном универзитету на којем је његов родитељ професор, и то ће бити испоштовано. Према важећој регулативи све је урађено како ваља ", казао је Станић.
Ректор Станић позвао је на састанак све декане и тражио од њих да му доставе информације о запошљавању асистената и професора по родбинској линији, о чему јавност одавно зна.
Иако се очекивало да ће данас коначно да се објелодани ко су асистенти чији родитељи раде на Универзитету, то се ипак није догодило.
Оптужбе на састанку који је трајао дуже од три сата пљуштале су на све стране, а на мети професора нашли су се чланови Уније студената РС који су оптужени за хајку на Универзитет и да је њихов циљ "да доведу новог ректора".
Увријеђен овим прозивкама Рајко Гњато, декан Природно-математичког факултета и кандидат за новог ректора, видно изнервиран напустио је састанак, али није давао изјаве.
Никола Дроњак, предсједник Уније студената, казао је да Мирослав Грубачић, предсједник УО Универзитета, врши притисак на њих и да је атмосфера постала таква да више не могу да раде.
"Стварно не видим у којем смјеру ово иде, јер се ми оптужујемо да вршимо хајку на Универзитет и да доводимо новог ректора, што је апсолутно неистина", казао је Дроњак.
Реагујући на изјаве о запошљавању професорске дјеце, Дроњак је рекао да је "врло симптоматично" како асистенти долазе до посла.
"Како да објасните чињеницу да, када год обичан студент који има велики просјек конкурише за мјесто асистента тада буде четири или пет студената на конкурсу, а када се запошљава нечије дијете, он буде сам на конкурсу или увијек прође", рекао је Дроњак, истакавши да се не смије све сводити на дјецу професора и упитао шта је са синовима и кћерима политичара, бизнисмена и функционера који су такође радници Универзитета.
Према Дроњковим ријечима, студенти немају друге опције већ да се за помоћ поново обрате званичницима РС, а очекују нови састанак са ресорним министром Антоном Касиповићем и Милорадом Додиком, предсједником РС. Тај састанак, незванично, требало би да буде одржан у понедјељак или уторак.
"Предсједнику ћемо изнијети своје ставове - да је ово неиздрживо. Ситуација је таква да професори који су присуствовали састанку, које је ова власт довела, сад тврде да власт не треба да се петља у рад Универзитета па нам није јасно да ли постоји или не постоји аутономија Универзитета. Тврде да аутономија треба да постоји, а довела их власт па нам није јасно ко ће то да објасни", изричит је Дроњак.
Касиповић, Унија студената РС и Студентски парламент Универзитета у Бањалуци данас би требало да добију информације о непотизму у овој високошколској установи.
Сагласност
Једино око чега су се јуче сагласили студенти и руководство Универизтета је да Влади РС и Министарству просвјете и културе РС треба предложити измјене Закона о високом образовању, те да се студентима у више године студија допусти пренос 15, умјесто досадашњих осам ЕЦТС бодова.
На састанку је договорено да се од ресорног министарства затраже информације о инспекцијским контролама на приватним високошколским установама, што су подржали и професори и представници студената.