За избјеглице 300 милиона евра

Ипак, Европска унија и Сједињене Америчке Државе обећале су да ће у наредних пет година обезбедити остатак новца - још 200 милиона, потребних за регионални програм којим би био обезбијеђен "кров над главом" за 27.000 избјегличких породица, саопштио је на завршној конференцији за новинаре министар за људска права и избеглице БиХ Дамир Љубић.
Највећи износ је путем ИПА фондова обезбиједила Европска унија - 230 милиона евра. Влада САД издвојиће 10 милиона долара у 2012. години - што је око 7.600.000 евра, али најавила је да ће новац издвајати и наредних година.
По пет милиона евра издвојиће владе Италије, Норвешке, Њемачке и Швајцарске, Данска је издвојила 1,3 милиона, а Турска милион евра. Луксембург је помогао са 500.000 евра, док ће Кипар, Чешка и Румунија издвојити по 50.000 евра, а Мађарска 30.000.
Државе региона - БиХ, Црна Гора, Хрватска и Србија - би, при том, требало да обезбиједе учешће од 83 милиона евра - од тога Србија 33 милиона.
Програмом, кад се реализује у потпуности - како се очекује у наредних пет година - требало би да буде ријешено стамбено питање за укупно 74.000 људи у Србији, БиХ, Хрватској и Црној Гори.
Из фонда од укупно 583 милиона евра, Србија би требало да добије 335,2 милиона, Хрватска 119,7, БиХ 101 милион и Црна Гора 27,7 милиона евра.
Србија би на тај начин у наредних пет година трајно збринула 16.780 најугроженијих породица, односно око 45.000 особа избјеглих за вријеме рата 1991-1995. из БиХ и Хрватске и све преостале избјеглице који још живе у колективним центрима.
Министри спољних послова Србије, БиХ, Црне Горе и Хрватске су, на на отварању конференције поручили да постоји одлучност да се трајно ријеши питање избјеглица и позвали донаторе из свијета да у томе помогну.
Шеф српске дипломатије Вук Јеремић је подсјетио да у Србији живи више од 600.000 регистрованих избјеглица, међу којима више од 60 одсто оних који спадају у најугроженију категорију. Србија, према подацима УНХЦР, међу првих пет земаља у свијету које имају дуготрајну ситуацију са избјеглицама.
"Са Заједничким регионалним програмом, на примјер, наше радне групе ће морати да успоставе опште стандарде у области размјене података", рекао је Јеремић и додао да се тиме отвара пут ка резолуцији о питањима имовине и пензија, "чиме ће се допринети ублажавању осећаја неповерења међу погођеним заједницама".
Јеремић је истакао да је нужно оставити по страни превазиђена размишљања о противничким или супарничким странама, као и јалове покушаје сваљивања кривице на друге, јер то неизбјежно води ка подјелама и позивима на освету.
"Увјерен сам да можемо да смогнемо храбрости да досегнемо једни друге како би ране могле да зацијеле, а регион напредује у миру и безбједности", закључио је Јеремић.
Шеф дипломатије земље домаћина донаторског скупа, БиХ, Златко Лагумџија нада се да ће конференција "представљати почетак завршетка процеса коначног збрињавања избјеглица и допринијети побољшању укупних односа земаља региона".
Указујући да је "тешко говорити о правди за избеглице", Лагумџија је захвалио донаторима и поручио да очекује снажну и конкретну подршку за реализацију плана у наредних пет година.
Хрватска министарка спољних послова Весна Пусић истакла је да је први од три разлога због којих је овај скуп толико важан - то што је "регион одлучио да узме своје руке тешко и комплексно питање и да га ријеши договором".
"Други разлог је што је на различите начине кључно прикупити средства не да би се постигла правда, већ осјећај помака на нову степеницу са колико толико чистом ситуацијом у земљи. Треће је отварање могућности за нове односе и нови статус земаља региона у будућности", истакла је Пусићева.
Црногорски министар спољних послова Милан Роћен је истакао да је конференција "интегрални дио процеса помирења и нових односа у региону".
Затварање поглавља избеглица представљаће мотивацију за боље односе четири земље, будуће чланице ЕУ, нагласио је Роћен.
У раду конференције учествује високи комесар УН за избјеглице Антонио Гутереш, комесар за проширење ЕУ Штефан Филе, генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер, замјеник генералног директора за проширење ЕУ Јост Корте и главни замјеник помоћника државног секретара САД у Бироу за популације, избјеглице и миграцију Дејвид Робинсон.
На скуп у Сарајеву дошао је и бивши комесар УН за избјеглице у вријеме ратова на продручју бивше Југославије Садако Огата и њен специјални изасланик за Балкан Николас Морис.