Орићев крвави поход

Братуначко свештвенство ће данас уз присуство више од двије стотине Братунчана одржати парастос у селу Бјеловац, у цркви Светог пророка Илије у знак сјећања на 109 српских цивила, које су на данашњи дан масакрирале снаге сребреничког ратног команданта Насера Орића.

У раним јутарњим часовима, те зимске зоре прије 15 година, миран сан мјештана братуначких села Бјеловац, Сикирићи и Лозничка Ријека прекинули су пуцњи Орићевих војника. Није било милости ни за кога, убијали су све редом, од домаћих животиња до немоћних старица. Они који су успјели да избјегну смрт на кућном прагу, бјежали су ка обали Дрине, али су их Орићеви злочинци већ спремно чекали. Кажу, тог зимског јутра потекла је крвава Дрина.

- Напали су са свих страна, а било их је као мрава. Палили су куће из којих су се чули крици и вриска. Несрећници који су тражећи спас пошли ка обали Дрине упали су у замку, јер су их и ту чекали Орићеви војници. Босоноги, немајући куд, бирајући каму или зрно у потиљак, многи су скочили у Дрину, гдје их је стигао рафал - присјећа се Радојка Филиповић, која је тог несрећног дана остала без супруга Драгана и свекра Драгољуба. На кућном прагу, убили су их Орићеви војници.

Преживјели Братунчани трагедију масакра Орићевих џелата стално виде у судбини своје суграђанке Славке Матић, која сваки дан оплакује гробове своје породице.

- Сњежана, кћери, помози мајци, дођи по њу! Гордана, сунце моје, што и мене не убише!? - одјекује с гробља из грла мајке јуначког срца Славке Матић - прича са сузама у очима њен суграђанин.

Тог кобног дана, Славка је отишла на посао не слутећи да ће сљедећи дан наћи мртве кћери Гордану и Сњежану, баш као и супруга Радивоја. Према свједочењима преживјелих мјештана из села Бјеловац, Радивоја је пробудила пуцњава, па је изашао из куће. Само што је прекорачио праг, пао је рањен, а кћерка Сњежана (27), медицинска сестра, чувши очево запомагање, у спаваћици је потрчала да му укаже прву помоћ. Сљедећег дана, пронашла их је Славка. Поред унакаженог Радивоја, лежала је искасапљена Сњежана. У десној руци стискала је комад сопственог меса с бутине, а клијештима су јој извадили здраве зубе. Мајка је дозивала млађу кћер Гордану надајући се да је бар она жива, али онда је усљедио нови ужас - у купатилу је лежала силована, нага и мртва Гордана.

За овај злочин над Србима као и за многе друге које су починиле муслиманске снаге из Сребренице, још нико није одговарао поручују из СПОНА.

- Орић је осуђен на двије године затвора, а сада се слободно шета Сарајевом. Његова десна рука Зулфо Турсуновић се за то вријеме шепури у Сребреници. Изгледа да је правда превише слијепа да би је породице настрадалих у Бјеловцу дочекале - каже Бранислав Дукић, предсједавајући СПОНА.

Свједочење Орићевог саборца

У изјави датој МУП-у РС, 3. септембра 2003. године, Орићев саборац говори да је био у нападу на Бјеловац. У нападу су били Насер, Мрки и Миш (Сафет Омеровић). Миш и Мрки су, 14. децембра 1992. године, водили напад на Бјеловац од Дрине. Тада су на Куњарцу, код Бјеловца, ухваћена и убијена два српска војника и то: Митар, фотограф из Братунца, и један човјек из Краснапоља, СО Братунац. Ахмо је Митра вукао за бркове и убијен је, док је Зулфо живом човјеку из Краснапоља одсјекао руку, а затим га убио.