Избори у Француској. Поглед са Апенина

Остало је свега неколико дана до другог и одлучујућег круга председничких избора у Француској. Уочекивању новог председника Француске Републике бораве не само милиони Француза који су јуче пратили „клинч“ године Орланд-Саркози, већ и читава Европа, укључујући Италију.

Дописник радија Глас Русије Марина Тантушјан разговара са научним сарадником римског Института за међународне односе Микелом Комелијем.

Господине Комели, чиме можете да објасните победу Франсуа Оланда у првом кругу?

По мени, у овом случају умесније је говорити о поразу Саркозија, него и тријумфу Франсуа Оланда. Сличан тренд је означен скоро у свим земљама Европе, које преживљавају данас оштру економску и финансијску кризу, која је затим прерасла у кризу зоне евра. Као резултат, актуалне владе сада трпе пораз на избориам. Други фактор је у већој мери везан за конкуренцију са другим странкама. Као што се зна, гласови бирача који се придржавају десничарских погледа, пдоељени су између Саркозија и ултра-десничара на челу са Мари Ле Пен, којој је у току првог круга пошло за руком да сакупи 18,6% гласова. То је врло висок и неочекиван показатељ за ултра-десничаре. Сви ови факотри објашњавају зашто је данас Саркози у тако тешком положају. Оланд напротив припада умеренијем табору којем Французи изгледа немају ништа против да повере судбину своје земље.

Мени се чини да читаво истраживање јавног мњења спроведено последњих месеци у један глас говори о томе да ће на овим изборима победити Франсуа Оланд. Мислим да ће социјалиста Оланд вероватно заиста постати нови Председник Француске, ако се, наравно, не деси нешто у последњем тренутку.

Да ли очекујете кардиналне промене у спољној и унутрашњој политици Француске у случају доласка на власт социјалисте Оланда?

У свом предизборном програму који се многима чини помало застарелим социјалиста Оланд је ипак поклонио велику пажњу различитим аспектима социјалне политике. Овај прилаз несумњиво наишао је на одазив у срцима многих Француза, уплашених рецесијом и кризом, као и фискалном политиком ЕУ. Оланд планира да иницира дискусију и изрази неслагање поводом превише строге и дисциплинарне политике која се примењује у ЕУ и зони евра. Такав став може да провоцира незадовољство Немачке и да се негативно одрази на франко-немачке билатералне односе. У једно сам сигуран – победа Оланда ће довести до ревидирања однсоа Француске са Италијом и другим земљама Европе. Мислим да ће први месеци Оландове управе бити у том смислу за њега најсложенији.