Никола Саркози више нема тајне пред Француском

Интернет портал Медијапарт нанео је нови ударац Николи Сакрозију. Сајт је објавио документ који сведочи о томе да је режим бившег лидера Либије Моамера Гадафија издвојио 50 милиона евра за предизборну кампању Саркозија 2007. године. Актуални председник и кандидат назвао је податке глупом лажи и предао издање и новинаре суду. Фабрис Арфи, један од аутора истраге, објаснио је у интервјуу за Глас Русије зашто се документ појавио тек сада и зашто је Николи Саркозију било потребно покретање тужбе.

После 10 месеци новинарске истраге либијске тајне Николе Саркозија, коначно нам је пошло за руком да добијемо фактичке доказе да је Моамер Гадафи извојио новац за предизборну кампању Саркозија 2007. године. У априлу смо нашли званични папир који су овериле либијске специјалне службе. Било нам је потребно неколико дана да утврдимо његову аутентичност. И чим смо се уверили да је све готово, донели смо одлуку да објавимо материјал, без обзира на календар председничке кампање у Француској.

Ипак у Либији нема једнозначног мишљења поводом аутентичности представљеног документа. Сарадници Гадафија говоре да му се може веровати, док нове власти, Прелазни национални савет, изјављују да је документ исфабрикован.

Његову аутентичност одриче не прелазна влада, већ један човек – преседник Прелазног националног савета Абд ал Џалил, прецизира Фабрис Арфи. Али као прво господин Абд ал Џалил који је био једна од главних фигура за време Гадафија, добио је данашњу дужнсот у Либији само захваљујући Николи Саркозију. И као друго, Абд ал Џалил говори да је он такође био у архивима специјалних служби, али није тамо видео никакве документе. Али како је он могао да посећује зграду архива, када је она била срушена у рату?

Што се тиче Николе Саркозија, он има право да реагује како хоће, и да се обрати суду. Али ми у Медиапарту смо зачуђени методима процедуре коју је он одабрао. Никола Саркози је решио да заобиђе закон који је директно везан за наш рад и да криминализује новинарство, предавши тужбу у оквиру кривичног законодавства. Против нас су покренуте отпужбе за фалсификацију званичног документа, за коришћење лажних докумената, за ширење лажних инфорамција – све то му дозвољава да укључи потпуни скуп техничких могућности коеј постоје у арсеналу кривичних истражитеља. Тачније – прислушкивање телефона, хапшења, претересе. Осим тога, он добија право да упада на територију тајних извора информација. Да нас је Саркози оптужио за клевету, судски процес би био отворен, ми бисмо бранили своју невиност пред независним судом, користећи све наше доказе. Али он је одабрао да се случај разамтра у суду који се по хијерархији потчињава председнику. Ова истрага има тајни карактер и тужилац који је води налази се под политичком влашћу, коај управо и иступа у својству тужиоца. Ми не верујемо тој истрази, не намеравамо да још пружамо помоћ и инсистирамо на спровођењу независне судске истраге.

Да ли ће овај скандал имати утицаја на резултате избора биће извесно ускоро. За сада Никола Саркози према подацима последњих анкетирања успео је да се мало приближи Франсуа Оланду који води.