Гориво или Храна

Непотпуним информацијама, које су и даље присутне у већини свјетских медија, почиње и завршава прича о новом рају који нас очекује захваљујући правом помодарству, овог пута анти- нафтном. Око нафте се, као и обично, врти цијела прича.

Разлози за тражење замјене за гориво добијено прерадом нафте су вишеструки. Први, вјероватно и најбитнији, је тај што резерве нафте на нашој планети нису непресушне. Тачније, ако се потрошња нафте не буде повећавала у односу на садашњу, планета има нафте за још само 27 година, а ако повећање буде 5% на годишњем нивоу, што је очекивани тренд, резерве ће да потрају још отприлике 15 година. Неке процјене да постоје неоткривене резерве, дају нам више времена, али и то је релативно кратак временски период. Једини начин да се избјегне будућа криза у снабдијевању је да се нађе алтернативно гориво. Са становишта данашње економије,биогориво је дошло у прави моменат. Други, можда и битнији разлог је тај што „велике“ свјетске силе, нарочито САД желе да „излијече“ овисност о нафти коју набављају од арапских и комунистичких земаља (читај Венецуела). Водеће компаније за производњу биогорива у овом тренутку су из Сједињених Држава. Очигледан примјер је инвестиција компаније Adeco Agro (власништво Џорџа Сороша) од 350 милиона долара у Аргентину и милијарду долара у Бразилу.  Прича о смањењу глобалног загријавања, која је била један од најјачих аргумената, пала је  у воду када су направљена нова истраживања која узимају у обзир комплетан процес производње.

Када не бисмо посматрали комплексно шта се дешава на нивоу великих компанија и великих инвестиција, ера биогорива више личи на мрачни средњи вијек. Основне сировине за производњу биогорива су биљне културе које служе и за производњу јестивог уља, дакле кукуруз, сунцокрет и уљана репица као и друге житарице. Њиховом употребом се по аутоматизму смањује количина тих биљака за исхрану,а самим тим им се повећава и цијена. У почетку ће више да испаштају оне средине гдје се у исхрани користи више житарица, али касније, повећањем цијена сточне хране, повећање ће да захвати и остале. То ће нарочито да осјете неразвијене земље и земље у развоју гдје је број становника који живе испод границе сиромаштва веома висок. Бирајући између вожње аутомобилом на биогориво или класичним нафтнм дериватима, присилиће нас да се  навикнемо на мање количине хране.