Пред новом владом тешки задаци

С јавним дугом који је већ преко дозвољене границе, минусом у државној каси готово двоструко већим од очекиваног, за те фотеље, кажу економисти, они се не би отимали. Нова влада мораће мање да троши и више узима.
Сарадник Економског инстутита Владимир Вучковић каже да ће Влада имати тежак избор да повећава порезе и да смањује расходе.
Вучковић је рекао да се не може очекивати пораст плата и пензија иако је то највише интересује грађане.
"Благи раст по фискалним правилима би био најбољи. Буџет је у тешкој систуацији, повећање пореза ће морати да уследи", каже Вучковић.
Сарадник часописа "Макроекономске анализе и трендови" Иван Николић наводи да су приоритет мјере штедње, смањење расхода, маса плата и дијелом субвенција.
Штедња и повећање пореза, рецепт је који су примијениле владе у Хрватској, Грчкој и другим земљама. Међутим, економисти упозоравају да би од повећања ПДВ-а у Србији могло да буде више штете него користи.
Економиста Мирослав Здравковић каже да ако буде изнуђено повећање ПДВ-а, да ће оно значити пад стандарда свих грађана у проценту колико то повећање износи.
"Сама мера неће за очекивани раст прихода довести до смањења дефицита државе, али свакако ће угрозити број запослених лица кроз додатно погоршавање проблема неликвидности привреде", рекао је Здравковић.
Од владе се очекује план за смањење јавног дуга а не подизање границе дозвољеног задуживања што се могло чути у предизборним обећањима.
"Граница од 45 одсто одређена је с мером јер се показало да државе на нивоу нашег развоја могу да упадну у кризу јавног дуга на тој граници и зато је важно да се остане на тој граници јер се ми не можемо да меримо с развијеним државама или с Америком које имају луксуз да могу да финансирају веће дефиците", рекао је Владимир Вучковић.
Нова влада требало би, оцјењују упућени да крене у темељну реформу јавног сектора, државне управе и финансија, јавних предузећа, а прије свега пензијског фонда.