Државна дума размотрила људска права у Европи

Проблеми поштовања људских права у државама чланицама ЕУ били су тема парламентарних расправа и Државној думи РФ. Посланици, дипломате и међународни експерти су размотрили начине сарадње Русије и ЕУ по том питању.

Први пут у Државној думи, доњем дому руског парламента, покренуто је питање кршења људских права у земљама ЕУ. Директор одељења МИП РФ за хуманитарну сарадњу и људска права Василиј Небензја изјавио је да је неприхватљив менторски тон западних политичара који покушавају да уче Русију демократији, док на међународном нивоу одавно треба поставити питање кршења људских права у Европи. Између осталог, дискриминација Руса у балтичким земљама заслужује најстрожу оцену, уверен је проректор Руског економског универзитета Плеханов Сергеј Марков.

Сасвим је очигледно већ низ година да морамо да поставимо пред ЕУ строжије питање о грубом кршењу људских права у ЕУ. Пре свега у Летонији и Естонији ови прекршаји достижу такав ниво да се оне не могу сматрати демократским земљама. То су демократски режими у којима се отвореној дискриминацији подвргавају Руси по етничком принципу на псеудоправном фундаменту.

У Балтичким земљама чланицама ЕУ редовно се одвијају неонацистичке јавне манифестације, скрнаве се споменици совјетским војницима који су се борили против фашизма. И то не наилази у Европи на дужну осуду, говори први заменик шефа комитета Државне думе за међународне послове Андреј Климов.

Када би бар министри иностраних послова земља чланица ЕУ дали оштре примедбе својим колегама из исте те Летоније, вероватно не би било оних жалосних чињеница за које сви ми знамо. Када се ради о поштовању права појединих грађана РФ, овде су они врло активни и врло упрони, понекад чак и нападни. Чим се поведе реч о питањима која се не тичу појединих грађана, већ десетина хиљада, понекад милиона људи, овде они некако стидљиво почињу да ћуте и праве се да се ништа не дешава. Са тим двоструким стандрдима ми предалжемо борбу.

Активно разматрајући људска права у Русији, европске земље једноставно покушавају да одвуку пажњу са сопствених унутрашњих проблема који подлежу јавном разматрању. Русија је позвала да се спроведе објективна и детаљна истрага случаја тајних затвора ЦИА на територији Пољске. Истрага коју више година води Варшава за сада ни до чега није довела, а највише руководство земље до данас пориче могућнсот постојања такве врсте објеката на територији земље.

Стални представник РФ у ЕУ Владимир Чижов изрекао је забринутост Русије поводом тога што ЕУ до данас није потписала Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода. Све земље Савета Европе су потписнице ове конвенције, а сама ЕУ као субјект међународног права за сада јој се није придружила. Русија је спремна на сарадњу са Европом у области људских права, мада без јединствених стандарда за све земље партнере ова сарадња ће бити тешко остварљива.