Руска авијација: време промена

У августу Ратно ваздухопловство Русије слави 100-годишњи јубилеј којем је посвећен округли сто у "Гласу Русије". Његови учесници, стручњаци у области војне и цивилне авионске технике дошли су до закључка да руску авијацију очекују значајне промене.

Перспективама руске ваздухопловне индустрије било је посвећено излгање Константина Макијенка, заменика директора Центра за анализу стратегија и технологија.

У оквиру овог трагања предузима се покушај "ресетовања" цивилне ваздухопловне индустрије Русије. Окосницу цивилне авијације треба да чине два пројекта: регионални SSJ-100 и средњемагистрални МС-21. Ова два пројекта су сродна због значајног коришћења страних делова, укључујући и уређаје за снагу, што повећава шансе за реализацију оба програма.

То што данас "војна" компонента односи превагу у ваздушној индустрији Русије изазива забринутост. Одржавање неопходног технолошког нивоа и нормалног економског стања области могуће је само у случају њеног избалансираног развоја. Овај сценарио може бити реализован једино у случају успеха SSJ-100 или МС-21, а у најбољем случају – оба пројекта.

Коментаришући недавну несрећу SSJ-100 Константин Макијенко је истакао да она вероватно неће имати негативног утицаја на развој пројекта. Као потврду за то можемо се сетити примера авиона А-320 и А-330, који су такође доживели несрећу на самом почетку своје каријере А-330 1994. и А-320 1988. године).

Посебну пажњу стручњаци су посветили морској авијацији. Морска војна авијација, иако води свој летопис од ваздушног окршаја 17. јула 1916. године с Немцима изнад Балтике, потиче од стварања ваздухопловног одреда Генералног штаба. У центру пажње се нашло питање перспективне патролне машине која треба да замени застарели Ил-38 и изузетно скуп у експлоатацији Ту-142. На ову тему је говорио Прохор Тебин, независни војни стручњак.

Говорећи о светским тенденцијама у иностраној морској авијацији Тебин је истакао чување авиона четврте генерације као главне ударне снаге (ловци F/A-18E/F). Такође је нагласио и општи пораст популарости извиђачких и патролних машина на цивилној платформи у свету. Приморске и морске земље све активније користе ове машина за патролирање приобаља, територијалних вода и ексклузивне економске оне. У производњи оваквих машина могу се запазити две тенденције: прва је коришћење релативно јефтиних и лаких авиона, саграђених на основу лајнера за ближа путовања летне тежине до 50 тона. Ове машине активно наручују релативно сиромашне државе, па чак и развијене земље за патролирање на мањој удаљености од обале. Друга тенденција је наручивање релативно великих авиона у категорији тежине преко 80 тона, који у ваздуху могу да се одрже 10-12 сати. Један од првих таквих авиона је P-8 Poseidon, који се данас производи за САД и Индију.

Учесници округлог стола су се сложили да је у руским условима најреалнија варијанта изградња вишенаменског патролног авиона на платформи Ту-204/214 – машине коју је индустрија савладала, која је релативно јефтина и поседује добре летне карактеристике. Имајући у виду мањи удео корисног оптерећења патролног авиона у поређењу с комерцијалним лајнером, резерва горива у овој машини се може повећати. То ће јој обезбедити дуже патролирање, које премашује 20 сати, што је оптимално ако се има у виду огромна дужина руске обале и потреба да се патролира у крајевима с ретком аеродромском мрежом, на пример, на Далеком истоку и иза Поларног круга.

Важна врлина Ту-204/214 је његова независност од делова из иностранства. То вероватно није баш најбоље с тачке гледишта његове перспективе као комерцијалне машине, али веома одговара војном авиону који се по дефиницији производи у мањим серијама и не захтева веће испоруке које би могле да изазову потешкоће код произвођача опреме.

Напокон, наруџбина 60-70 вишенаменских извиђачких/патролних машина на основи Ту-204/214 за РВ и авијацију РМ Русије омогућила би да се одржи потенцијал КБ Тупољева и завода који су с њим повезани.

Други проблем се састоји у томе што треба подржати ударни потенцијал ратне морнарице или приморских групација РВ. На затвореним местима (Балтичко и Црно море и делимично Јапанско) овај проблем може бити решен испоруком вишенаменских ловаца, који могу да примењују контролисане ракете "ваздух-површина" и у случају потребе – да допуне гориво у ваздуху. На отвореним океанима неопходна је подршка групације носача ракета Ту-22М3 и њихова допуна најновијим бомбардерима Су-34, који поседују већи домет у поређењу с ловцима.

Иљја Крамник,