Астероиду Веста није било суђено да постане планета

Објављени су резултати проучавања астероида Веста са свемирске сонде Dawn. Може се констатовати да је на експерименталан начин доказано, да је Веста - протопланета, којој је суседство Јупитера постало сметња да постане „пуноправна“ планета. Протопланета је небеско тело, које је прошло фазу унутрашњег топљења, када долази до формирарања различитих унутрашњих слојева, са различитим саставом материје.

Материјале који формулишу резултате истраживања објављује часопис Science. На тај начин се резимира први део мисије Dawn (иако је сонда још увек код Весте, али полако се одмиче од астероида). Главни задак овог пројекта био је проучавање остатака „грађе“ од које се формирао Сунчев систем, а коју чине астероиди основног појаса између Марса и Јупитера. Претпоставља се да је у време почетка формирања планета, овде се одвијало формирање још једне планете земаљског типа. Међутим близина Јупитера је спречила процес спајања ситних протопланета.

Dawn је био усмерен на два највећа астероида – Весту (полупречник од 289 до 229 км) и Цереру (полупречник око 470 км). Раније се већ претпостављало да је Веста протопланета. Сонда Dawn је лансирана 2007. године и средином 2011. почела је да прати Весту са орбите вештачког сателита (минимална висина орбите је износила око 210 км). Резултат мисије је детаљна мапа површине астероида и груписања минерала. Примљени подаци потврђују хипотезу да је Веста већ прошла фазу унутрашње диференцијације, током које се испод површинског слоја налазио океан растопљене мантије. Сада астероид има своје језгро (просечан полупречник 107 до 113 км). Спектралне карактеристике материје, која се може посматрати у кратерима, такође иде у прилог хипотези да је материја Весте различита на различитим дубинама.

Dawn је пружио потврдне податке, да део метеорита доспелих на Земљу води своје порекло са Весте. Осим тога сонда је дала основе за претпоставке - када и са којих места су они били отргнути. Вероватно се то десило у време настанка кратера Рејасилвија (ширина 500 км и дубина 19 км) у јужној хемисфери астероида, који је делимично прекрио старији кратер Ваненеја (ширина 400 км). Према проценама, они су настали пре 1 до 2 милијарде година. Највероватније делови од управо ових судара су формирали фамилију астероида, која је позната под именом „вестоиди“. Други кратери Весте су старији.

Dawn ће дефинитивно напустити Весту у августу, али сонда већ сада поступно повећава орбиту. Даље је чека сусрет са Церером. Овај астероид је највећи у главном појасу и колико је познато на основу ранијих проучавања, уопште није сличан Вести по спектралим карактеристикама површине. Највероватнје он није имао фазу унутрашње диференцијације. Према неким претпоставкама у његовој историји велика улога припада води, зато ће трагање за залеђеном водом испод површине бити један од задатака сонде Dawn. Сонда ће бити близу Церере у фебруару и проучаваће је до јуна 2015. г.

Мала тела Сунчевог система често називају „примитивним“, иако њихово истраживање није мање атрактиван задатак, него проучавање „великих“ планета. Прво, управо овај „ситниш“ даје нам представу о протоматерији Сунчевог система или о међуфазама у формирању планета. Друго, овакве мисије су занимљиве са техничке позиције. Сетимо се јапанског пројекта Hayabusa за проучавање и достављање на Земљу узорака астероида Итокава, - узорци су претходно били избијени ударном сондом. Упркос бројним кваровима и техничким прблемима, творци сонде су успели да је врате на Земљу заједно са узорцима.

Данас се још две сонде налазе на путу ка малим телима Сунчевог система. Прва, - европска мисија Rosetta, која ће истраживати комету Чурумова-Герасименко (сусрет са кометом ће бити 2014. г.) и притом ће засебан апарат атерирати на њену површину. Други је, америчка сонда New Horizons, који лети према Плутону (2015.г.) а затим према појасу Којпера. Као и главни астероидни појас, и овај садржи фрагменте из времена првих етапа формирања Сунчевог система, али је притом обогаћен замрзнутим гасовитим материјама. Упоређење ове две „депоније“ биће изузетно интересантно за истраживање еволуције Сунчевог система.

Успех Dawn подстиче нас да се још једном присетимо судбине „Фобос-Грунта“ и да се упитамо, да ли треба понављати Руску мисију. Јер Фобос, који је у ствари астероид некада давно повучен гравитацијом Марса, може бити веомља занимљив примерак у овој колекцији.

Олга Закутњаја