Древни Боровск: Јединство природе и архитектуре

Радиостаница Глас Русије наставља циклус  програма, посвећених старим руским градовима, центрима међународног туризма. Данас ћемо посетити мањи провинцијски град Боровск у Калушкој области.

Боровск се налази на стрмој  обали реке Протва. Најбоље је прво посетити Пафнутијев манастир, који је основао средином 15. века монах Пафнутије. Он је био рођен у једном селу близу Боровска.  Његов је дед би Татарин, који је стигао из Златне Хорде по данак. Први подаци о манастиру подсећају на легенду: мали дрвени манастир у густој боровој шуми, где цвркућу птице, где је добри и мудри настојатељ, који ствара чуда. Иначе је стварност била много тежа. Манастир се борио против месног кнеза Василија Боровског, било је потпаљивања и велике беде. Међутим, манастир се брзо повећавао и богатио.  Међу његовим добротворима су били не само највећи бољари, већ и сам велики кнез. Средином 16. века, за владавине Ивана Грозног, манастир је већ био власник многих села  и опширног земљишта. Тиха Протва је била током дужег времена граница московске кнежевине, зато је манастир био не само верски центар, већ и тврђава, опкољена дебелим зидинама,  која је чувала кнежевину од непријатеља, -  каже кустос Боровског историјско-завичајног музеја Нели Лошкарјова.

Манастир се градио као тврђава, зато га историчари  укључују у другу линију одбране на прилазима Москви. Ове зидине и куле, саграђене у 16. и 17. веку, сведоци су многих историјских догађаја. Чак и прозори манастирских зграда подсећају на пушкаринице.

Три куле  - Улазна, Ђорђевска, Оружара – постале су прави симболи манастира. Градили су их Фјодор Коњ, који је саградио једну од највећих тврђава у Европи – кремљ у Смоленску и зидар Трофим Шарутин. Право ремек-дело архитектуре из 16. века је саборна црква Рођења Пресвете Богородице. Новац за њену изградњу је улог сина Ивана Грозног цара Фјодора и његове супруге Ирине, - прича Нели Лошкарјова.

Ова саборна црква је саграђена по узору на Архангелску саборну цркву Московског Кремља. Име неимара није познато. Црква је величанствена, мада је украс скромнији од Архангелске цркве у Москви.

Унутра црква се чини још већом него када је гледаш споља. Зидови, стубови и сводови су живописани. Манастир на Протви је у току три века био један од уметничких центара Русије. Овде су радили највећи неимари и зографи из Средњег века, рецимо, Дионисије. Заједно с мајстором Митрофанијем он је  сликао главну цркву. Његове су фреске одушевиле савременике, те је ускоро Дионисије радио у Москви.

У 17. веку је манастир постао затвор за расколнике - припаднике такозване старе вере, која је фактички била забрањена у Русији после реформи патријарха Никона. Скоро две године је овде тамновао метежни протопоп Авакум, један од истакнутих писаца 17. века у Русији. Он је био противник тих реформи. Он је изражавао протест против духовног и физичког насиља. То је био фанатик  велике снаге духа. Њега су наговарали, убеђивали,  али све је било узалуд, ни глад га није натерала да се покори. Он је био отеран на север и касније спаљен. У Боровску је у 17. веку било спаљено 30 расколника. Међутим, у том граду је сачувано неколико  цркава припадника старе вере.

Град Боровск се помиње још у 13. веку, дакле, он је много старији од манастира. Тврђаве, које су чувале Москву, данас се налазе близу центра града, међутим, Боровск се скоро није променио, зато је Пафнутијје-Боровски манастир и даље  близу границе града. У Боровску има кућа саграђених у 18. веку, као и кућа богатих трговаца из 19. века. Природа је ту дивна, архитектура се налази у пуној хармонији с природом. У Боровску живи 12 хиљада људи, као и у чувеном Суздаљу. За разлику од њега Боровск се још није претворио у познати туристички центар, мада се у њему развија ходочаснички туризам. Најлепши је   централни трг, где се налази пијаца (ту обично продају слатко и зимнице),  као и продавница сувенира.

Предлажемо вам да ручате у ресторану Изба (Брвнара), који се налази на високој обали Протве. Оданде је леп поглед на околину. Јела руске кухиње су укусна, а нису скупа. 50 долара за двоје  је сасвим довољно.