Орићева војска убијала редом

Морамо доказати истину о страдању српског народа на простору бивше Југославије. А никада нећемо заборавити ни злочине почињене над нашим ближњима које су починили муслиманске хорде смрти, на челу са зликовцем Насером Орићем, започиње причу за Глас о ратним дешавањима на подручју БиХ председник Савеза удружења логораша Републике Српске Бранислав Дукић.

- У петак смо предали Специјалном тужилаштву за ратне злочине у Београду документацију о 3.562 убијена Срба на подручју Сребренице, настрадалих од 1992. до 1995. године. Документација се односи на 52 особе муслиманске националности које су биле наредбодавци или извршиоци злочина и које су, како је рекао, одговорне за ратни злочин и почињени геноцид у Сребреници. Надам се да ће тај материјал показати једно ново светло о Сребреници. Уверени смо да ће специјално тужилаштво наћи начина да се неке ствари макну са мртве тачке, објашњава за Глас Дукић, који истиче да, када је реч о страдању Бошњака у Сребреници, има оних који су проглашени мртвим, а који данас живе у САД.

Наш саговорник каже да тражи само правду и истину.

- Тражимо да одговарају кривци пред лицем правде. Нема тог новца који може надокнадити нечији губитак, али тражимо душевну сатисфакцију да сви они који су учинили те злочине буду адекватно кажњени. А не да се не третирају злочини над Србима по систему: „Убио животињу или Србина, исто је“ - додаје Дукић.

У делегацији која је тужбу предала Специјалном тужилаштву била је и Славка Матић из села Бјеловац, која је изгубила у једном дану 14. децембра 1994. године две ћерке, Снежану и Гордану, и супруга Радивоја.

- Тога дана нисам била у селу, а када сам се вратила, затекла сам их убијене на кућном прагу. Шта сада даље могу да радим? Што сам стицала 25 година за дан су ми злотвори уништили. Желим да сви починиоци злочин буду кажњени. Убијали су све што су стигли, без обзира на то да ли је женско или мушко, старо или младо. Убијали су и децу. У једном дану су у мом месту убили 109 људи. Иза тога стоје јединице Насера Орића. Желим да се докаже истина о страдању наших ближњи. Да се зна колико је страдало и на који начин - објашњава своју трагедију Славка Матић.

Према сведочењима, Радивоја Матића је пробудила пуцњава, па је изашао из куће. Само што је прекорачио праг, пао је рањен, а ћерка Снежана (29), чувши очево запомагање, потрчала је да му укаже помоћ. Славка Матић је пронашла унакаженог Радивоја поред кога је лежала искасапљена Снежана. У купатилу је лежала убијена Гордана (27), која је пре смрти претходно мучена на најмонструознији начин...

Председница Удружења лица Братунца и Сребренице Милка Ковачић, која представља 82 мајке које су изгубиле своје најмилије, само жели да се чује и вапај српских мученица.

- Још нико није одговарао за злочине над нашим ближњима од 1992. до 1995. године на подручју Сребренице. Имамо целе породице које су нестале, па нема ко да пријави да њих нема. Убијали су непокретне људе, мајке и децу на најмонструозни начин. Мога мужа су заклали војници Насера Орића у пилићарнику, у коме су убијени чланови 80 породица. Орић је добио само две године затвора и боли нас када видимо осмех на лицу тог злочинца - каже Милка Ковачић.

КАРЛА ДЕЛ ПОНТЕ ДОКАЗЕ ВРАТИЛА У САРАЈЕВО

- Сва документа су достављена Карли дел Понте, као и више од 300 предмета враћена су у суд БиХ, а до данас скоро ниједан није отворен. Доставили смо документацију о страдањима Срба по логорима на територији БиХ, Хрватске и Словеније, али је Карла дел Понте сав тај материјал вратила у Сарајево и основала суд управо у згради једног од најзлоглоснијих логора - каже Бранислав Дукић.