Будућност космичких приватних вожњи

Успешан лет првог америчког комерцијалног космичког брода до МКС не означава само почетак конкуренције међу државним и приватним структурама различитих земаља. Ако приватни сектор може да "растерети" космичке агенције од дела обавеза које ове извршавају, вреди размислити о томе куда усмерити ослобођене капацитете. За Русију, која прави своју стратегију у космосу за XXI век то је врло актуелно.

Компликованије него што изгледа

Лет "Дракона" (Dragon), који је произвела корпорација Space Exploration Technologies (SpaceX), у НАСА је назван смерницом, која је обележила почетак нове ере – улазак приватних произвођача у сектор у којем су раније по систему монопола радиле само државне структуре. Осим овог, у извесном смислу "стратешког" циља, лет је имао и друге, тактичке. Тако је НАСА обезбедила привремену замену космичких "чамаца" који су се повукли у пензију. Уколико се даља експлоатација "Дракона" буде одвијала по плану, НАСА ће добити теретни (а у перспективи и пилотирани) брод за снабдевање Међународне космичке станице. Предност "Дракона" у поређењу с другим космичким теретњацима је у томе што брод може да допрема терет назад на Земљу, чиме не могу да се похвале ни европски ATV, ни јапански HTV, ни руски "Прогреси".

Шта то значи за Русију? С једне стране, "Дракон" одвлачи наручиоце. Али, с друге стране, ако се Међународна космичка станица не сматра крајем пилотиране космонаутике, руска грана такође добија могућност да се мало "одвоји" од сталне подршке МКС и да размисли о сопственој перспективи. Тим пре што "Дракон" тешко да ће заменити пилотиране "Сојузе" у ближој будућности. Иако SpaceX претпоставља да нови брод у пилотираној варијанти може да полети већ кроз неколико година, то ће се највероватније одужити, као што се десило и с транспортном варијантом. Други демонстрациони лет "Дракона" (у њему су спојени задаци другог и трећег пробног лета) требало је да се одржи још 2011. године, након што је брод успешно облетео Земљу у децембру 2010. НАСА је већ потписала уговор за неколико лансирања ракета-носача Falcon 9 (такође производ SpaceX) с бродом.

У међувремену РКК "Енергија" наставља с радом на новом транспортном систему, који је започет 2009.г. Руководиоци корпорације претпостављају да њено прво лансирање у беспилотној варијанти треба да се оствари 2015.г., а у пилотираној 2018.г. До тада ће можда бити јасна и будућност МКС. Сад се претпоставља да ће се станица користити до 2020.г., међутим, већ се разговара о томе да се њено функционисање може продужити. Питање је само какви су циљеви продужавања.

Дуг пут на Месец

Недавно је Алексеј Краснов, руководилац пилотираних програма Руске космичке агенције, изјавио да је Роскосмос предложио иностраним партнерима из МКС да размотре могућност продужетка главних експедиција са шест на девет месеци. По мишљењу Краснова, то ће омогућити значајан напредак пилотираних летова и почетак припреме за даље експедиције. Још раније је шеф Роскосмоса Владимир Поповкин изнео претпоставку да би било исправније прелазити са сталних експедиција на експедиције посете, које ће обављати конкретне научне задатке.

У целини, ове изјаве очигледно одражавају ситуацију. С једне стране, нема жеље да се престане с пилотираним летовима, с друге стране, њихова сврсисходност засад није јасна, пошто нису јасни циљеви. Ако се МКС сматра полигоном за припрему даљих експедиција, треба отежавати услове за боравак космонаута. Ако се станица остави за вршење експеримената у близини Земље, треба израчунати колико научни подаци који се добијају из орбите оправдавају средства која су у њих уложена.

Делимично се покушај одговора на ово питање даје у новој стратегији развоја руске космонаутике до 2030.г., и у перспективи, која се тренутно усаглашава. Ова стратегија нема конкретне научне задатке. Њен циљ је, као што је наведено у документу, - да се Русији обезбеди место међу три водеће космичке државе. Међутим, то не одговара на питање шта ће Русија радити у космосу, тим пре у пилотираном космосу. Да би остала међу водећим космичким државама Русија ће морати не само да повећава своје присуство у космосу, већ и да постане "законодавац моде" у истраживању и освајању космоса. Засад стратегија не даје одговор на питање шта Русија може да понуди свету до 2030.г., ни у научном, ни у инжењерском смислу.

У међувремену сама Руска космичка агенција може да претрпи озбиљне измене. Како је саопштио вице-премијер Дмитриј Рогозин, Роскосмос се може претворити у државну корпорацију по угледу на Росатом. Међутим, неки стручњаци сматрају да формат државне корпорације не одговара космичком надлештву и указују на то да агенција попут Роскосмоса треба да буде наручилац, који обезбеђује реализацију космичког програма државе. Проблем је у томе што је у недостатку јасних научних циљева потпуно нејасно чему треба да послуже такве промене, а то значи и колико ефикасне ће бити.