Драхма – страшило за Балкан

Европска банка за реконструкцију и развој прави одбрамбени круг око Грчке на Балкану, саопштава Фаиненшл Тајмс Дојчланд. Између осталог, достигнут је договор са три аустријске банке, велика финансијска инвеститора у региону, о неповољности ликвидности из Источне Европе. То је, уверава Европска банка за конструкцију и развој, помогло да се спречи масовни одлив капитала са Балкана. Али није зауставило пад валуте Србије и Румуније. Сенка грчког банкротства и преласка са евра на драхму лоше утиче на пословну активност у региону.

Страхови нису неосновани: грчке банке држе у својим рукама 15% основног капитала кредитних органиазција суседа. У апсолутним цифрама удео Атине износи 70 милијарди евра. Основне инвестције су уложене у економију Бугарске, Румуније, Македоније, Албаније и Србије.

Грчка криза за регион није апстракција. Банке Грчке све више обустављају издавање кредита реалном сектору локалне економије и почињу да затварају своје балканске филијале. Како ће се развијати догађаји после парламентарних избора 17. јуна у Грчкој нико не може да предвиди. Говори Борис Фрумкин, шеф сектора за ЕУ Економског института РАН.

Оцене су негативне и за земље које нису чланице зоне евра, али су тесно финансијски повезане са Грчком. Пре свега то су Бугарска и земље западног Балкана, где су у последњих 20 година грчке банке биле прилично активне и играју велику улогу у финансирању економије тих земаља. Појављује се опасност да спасавајући себе од кризе, грчке банке могу да узму средства из својих филијала. И самим тим да покрену посебну финансијску кризу у овим балканским земљама. Нешто слично десило се 2008. године, када су због сложене финансијске ситауције скандинавске земље повукле значјана средства из банака балитичких земаља и изазвале тамо опадање економије. Пошто су балканске земље још мање стабилне у економском погледу него балтичке, последице за њих могу да буду врло сложене. Са друге стране, истовремени прелазак на драхму је немогућ. Процес ће трајати бар неколико година. За то време друге стране банке, између осталог руске, могу да купе филијале у овим земљама, заменивши самим тим грчки капитал. Али, наравно, минуса је у тој ситуацији много више него плусева.

Неоспорно одлив средстава у Грчку из њених балканских филијала може да улије панику улагачима и инвеститорима. Људи ће се окренути поузданијим изворима улагања капитала у Немачкој или Швајцарској. 

У Источној Европи означено је кретање у разним смеровима, констатују експерти Бечког Института за међународна економска обрачунавања. Постоје јаке земље попут Чешке и Пољске, које показују економски успон чак и у условима слабе коњуктуре. Поред њих је непрекидна стагнација на Балкану и у Мађарској. Ситуација као да је прекопирана са старе Европе, где се издвајају тешкаши Немачка и Француска на фону економски слабог југа континента.