Тамо где је свуда југ

Пре 75 година у руском језику појавила се нова реч „папањинци“. Тако су звали четири одважна поларна истраживача који су 9 месеци плутали на санти по Северном Леденом океану. И назвали су их папањинцима по презимену начелника станице Ивана Папањина. То је била прва плутајућа научна станица на Арктику. 6. јуна 1937. године они су пролазили тачку Северног пола и тим поводом поставили су на санти заставу Совјетског Савеза.

Проблеми освајања руске арктичке обале и Северног поморског пута захтевали су поуздано прогнозирање ситуације. Пошто на Северном полу нема копна, на њему је немогуће направити стационарну научну станицу, као на Јужном, на Антарктику. Била је донета одлука да се формира поларна станица која ће плутати на санти и моћи да изведе широки комплекс метеоролошких и хидролошких истраживања. Крајем маја 1937. године на санту дебљине 3 метра и величине три пута пет километара авионима је била пребачена експедиција. Поларницима је предстојало да током многих месеци плутања спроведу експерименте и истраживања. 6. јуна санта се нашла у тачки Северног пола. Касније се начелник станице Северни пол-1 Иван Папањин сећао својих утисака: Наступила је тишина коју још нисам чуо и на коју сам морао да се навикнем. Ми смо на крову света. Нема ту ни запада, ни истока, где год погледаш, свуда југ.

СССР, касније Русија, за 75 година направили су на десетине плутајућих станица. Ретко сличне операције изводе Американци. Још ређе Канађани. Али само руски истраживачи раде на плутајућим станицама на сталној основи. Они решавају читав комплекс задатака, објашњава Валериј Лукин.

У првом реду то је одређење тенденција промене климе. Решавају се и примењени задаци као што је прецизирање хидрографских особености дна Северног Леденог океана за прецизирање различитих података о положају спољних граница континенталног појаса.

Савремене руске странице обично функционишу од две до три године. Смена поларних истраживача обавља се сваке године. Обично је у тиму 15 особа. Битно се променила техничка база, истиче поларни истраживач, директор музеја Арктика и Антарктика Виктор Бојарски.

Сада је обим података који се добију за дан-два еквивалентан ономе што се пре 75 година добијало за неколико месеци. Данас због климатских промена тражи се добијање такозваних природних података. Тачније података који се могу добити само помоћу истраживача.

Крајем јануара 1938. године после пестодневне олује ледена санта на којој се налазица станица папањинаца, почела је интензивно да се распада. Површина се смањила до 200 квадратних метара. Рад није могао да се настави. Недалеко од источне обале Гренладна поларне истраживаче су скинули са санте. И убрзо су папањинце већ дочекивали у Москви као праве хероје.