Сага о Трансилванији, нова песма

Председник мађарског парламента Ласло Кјовер ризикује да постане персона нон грата у Румунији. Такав корак сасвим може да се испостави међурезултатом новог таласа напетости између Букурешта и Будимпеште. Детаље саопштава наш коментатор Никита Сорокин.

Актуална неслагања леже у равни старог спора о Трансилванији и стању мађарске националне мањине на румунском делу ове територије. Мада су Мађарска и Румунија савезници уз ЕУ и НАТО-а, чак интервенција Брисела није у стању да реши проблем, самтрају експерти зато што обе стране користе национално питање у сопственим интересима.

Хлађење односа са Мађарском провоцирала је у мају румунска влада, забранивши локалним Мађарима да сахране у Трансилванији посмртне остатке песника Јожефа Нјирјоа, кога званични Букурешт назива пропагатором фашизма. Убрзо после тога трансилвански Мађари дивно су обележили Дан националног уједињења, приређен поводом поделе мађарске нације 20-их година. А 5. јуна у Трансивланију је стигао председник мађарског парламента Ласло Кјовер. Он је намеравао да подржи на румунским локалним изборима Мађарску грађанску странку, чији је почасни председник.

Кјовер је предузео по његовим речима поштено питување, игнорисавши званичне молбе председника оба дома румунског парламента да то не чини. Другу странку која се залаже за аутономију – Трансилванску мађарску народну партију, испирисаће на победу на изборима Жолт Немет, секретар за иностране послове парламента Мађарске који је долетео заједно са Кјовером.

Премијер Румуније Виктор Понта на заседању свог кабинета оштро је осудио мешање мађарских званичника у унутрашње ствари Румуније. Он није искључио да ће Ласло Кјовер бити проглашен персоном нон-грата и протеран из земље. Мађарски парламентарци изјаве румунских опонената не остављају без одговора и не планирају да напуштају Трансилванију до избора.

Имајући и виду све ове догађаје подсећамо да је за последњих непуних сто година Трансилванија неколико пута прелазила од Мађарске Румунији и обратно. По окончању Другог светског рата одлуком Париске мировне конференције Транислванија је коначно била укључена у састав Румуније. При томе Мађарска даје држављанство свим Мађарима који су остали у Трансилванији, пружа им свестрану финансијску, и као што видимо, политичку подршку. Што Румунија наравно прима врло болећиво. А сада је ситуација сложеније и зато што је у обе земље сложена економска ситауција, истакао је у интервјуу за Глас Русије руководилац Центра за политичка истраживања Економског института РАН професор Борис Шмељов.

Погоршава се социјално стање грађана и у тим условима, као што бива увек у историји, заоштавају се међунационални односи, национално питање почиње да се користи у различите политичке циљеве. Сасвим је очигледно да и у Румунији у Мађарској сада расте национализам. Мислим да у условима дубоке кризе коју преживљава ЕУ, нарастање националистичких расположења у једној и другој земљи ће се наставити.

Када је упркос свим нормама међунаордног права Запад прекршио принцип територијалне целовитости Србије и подржао проглашење независности Косова, он је у одређеној мери стимулисао на национално самоопредељење и Мађаре у Трансилванији, самтра Борис Шмељов. Наравно, Брисел покушава да задржи Мађарску и Румунију да не предузимају превише оштра решења једна против друге. Али чак чланство у НАТО-у и ЕУ није допринело пуној нормализацији односа између две земље. Очигледно у догледној перспективи то се неће десити.