И рејтинг немачких банака је дошао на ред

Агенција за рејтинг Moody’s је у среду мало снизила ниво кредитне стабилности седам великих немачких банака. У њега је доспело и шест банака земље. Ипак, пресуда агенције није изазвала било какав специјалан утисак. Играчи на берзи и даље радо узимају немачке дужничке папире као топло пециво. И каматне стопе на зајмове се и даље чувају на ниском нивоу без преседана. Тему ће наставити дописник Сергеј Гук.

Партнери из еврозоне покушавају да подстакну Немачку да појача подршку млађим партнерима. Посебно привлачно им изгледа идеја емитовања јединствених евробондова: то је кад се сви дугови убацују у заједнички котао, а слаби се крију иза леђа јачих. Немци би тада морали да жртвују свој кредитни рејтинг, зато би проблематичне земље могле да се рефинансирају на тржишту по блажим шемама. Берлин за то не жели ни да чује – засад, у сваком случају. Исто тако скептички Ангела Меркел се односи према идеји јединственог банкарског савеза за који лобира Европска комисија.

Суштина пројекта је јединствена контрола делатности банака и спречавање њиховог срозавања у провалију банкрота. Уколико код некога ипак дође до дефолта заједница треба да одлучи да ли ће помагати ономе ко пада или ће га гурнути. Планирано је да се подршка оствари преко националних кризних фондова, у које ће све банке сваке године морати да уплаћују по један проценат укупног обима својих улога. И тада, поносно је објавио комесар за домаће тржиште Мишел Барније (Michel Barnier) порески обвезници ЕУ више неће морати да плаћају грешке банака.

Трошкови буџета ће бити пребачени на улагаче и повериоце. Чиновник је судећи по свему заборавио да су власници рачуна исти ови порески обвезници. И, осим тога: ниједан банкар још ниједном није плаћао губитке из сопственог џепа. Надокнада штете услед ризичних шпекулација остајала је прерогатив клијената. Истих ових пореских обвезника. Само с тим циљем што за њиховим новчаником нису посезали порезници, већ приватни финансијери. Начини одузимања новца од улагача су одавно уходани. Аустријски економиста доктор Олга Пелинка дели ову тачку гледишта.

„Пре свега ће привући наше пореске обвезнике, они ће и платити. Увек се тако ради кад наступе тешка времена.“

Постоје и друге бојазни. Да ће проблематичне банке других земаља које не умеју да економишу поново морати да плаћају имућна браћа. Немци и исти ови Аустријанци унапред тугују због свог новца и ова туга је најискренија на свету. Да, заиста им је преко главе да буду крава музара, потврђује доктор Олга Пелинка. Да ли је у таквој ситуацији остварив пројекат банкарског савеза 27 држава, од којих сваки, кад је реч о новцу, навија воду на своју воденицу?

„Мислим, ни за шта на свету, констатује Олга Пелинка. Зато што тамо има још толико слабих страна! И јаки не могу вечно да их помажу. Различити су интереси: једни желе само да добијају, а други не могу стално да цеде своје сокове. Аустрија и Немачка све време морају да плаћају, али то није могуће. То је исто као с Грчком: толико много јој је плаћено, а новац је некуда нестао.“

„Југ Европе је пропустио протеклу деценију, више је трошио него што је инвестирао. А сад једе позајмљену камату и свет више не жали да поклања јужној Европи милијарде по ниским каматним стопама, пошто сумња у њене способности да изврши реформе.“ Таква је дијагноза коју је дао председник федералног удружења немачких банака Адреас Шмиц (Andreas Schmitz, Präsident des Bundesverbands deutscher Banken). О каквом банкарском савезу онда може бити речи!