За убиство 63 цивила и прогон 5.000 Срба нико није одговарао

 

Урош Вуковић из Колошића, који данас живи у Бијељини, каже да је стратегија муслиманских војних формација у околини Високог била да се истребе целе фамилије како би се то подручје етнички очистило од Срба. Он тврди да је његова породична трагедија истински доказ етничког чишћења србског народа на подручју средње Босне.

- Прошло је тачно 20 година од када су ми убили оца, мајку, брата, синовца и двојицу браће од стрица. Сви су страдали у једном дану, а остала родбина и комшије нашли су спас у збегу. Мој отац је имао пет синова и план је био да нас све побију. На сличан начин је страдала и породица Дамјановић из села Дебели Нишан. Ја сам преживео захваљујући томе што нисам био у свом селу на дан напада - наводи Вуковић.

После акције муслиманских снага, лешеви убијених Срба три дана су лежали у србским селима све док тадашњи управник гробља у Високом није ангажовао људе да их сахране на гробљу у том граду.

- Годинама сам ноћу сањао исти сан у ком ме покојна мајка прекорева што сам их оставио. Тако је било све док чланове своје породице нисмо пренели на бијељинско гробље, где сада почивају - каже Урош Вуковић.

Вуковић каже да већ предуго чека да се злочинци који су му побили породицу приведу правди.

- Невероватно је како се сви у овој земљи и странци односе према србским жртвама. Па, и нас боли, и ми плачемо за својим најмилијим који су невини страдали од злочиначке руке. Често гледам политичаре на телевизији како се препуцавају око тога ко је злочинац, ко је агресор, који народ је највише страдао. У ствари, не могу да се начудим како србски политичари не знају колико је наш народ заиста страдао. Има много доказа који се могу гурнути под нос њиховим саговорницима из Федерације. Данас се јасно види ко је кога етнички очистио у овој земљи. Долином Босне, од излаза из Добоја па до улаза у Пале, више нема Срба. Иста ситуација је на било ком правцу из Сарајева, према Неуму, Травнику, Јајцу, Зеници. Ја живим у Бијељини, где су се муслимани вратили у великом броју.

Комуницирамо, сарађујемо, живимо једни поред других. У мом завичају није такав случај - прича Вуковић.

Он додаје да Срби са подручја Високог данас живе расути по целом свету и да би било добро да сарадња међу тим људима буде много боља и интензивнија.

Вељко Стевановић, председник Савеза удружења избеглих, расељених и повратника РС, каже да је страдање Срба у околини Високог само једна од трагедија која је у пролеће и лето 1992. године задесила србски народ са леве стране Дрине.