Ко координира испоруке наоружања сиријској опозицији?

Сарадници ЦИА-е координишу испоруке оружја и муниције сиријској опозицији. То су потврдили извори у америчкој администрацији. Обавештајци смештени на југу Турске у близини граница Сирије одређују коме да се испоручује оружје, а коме не.

Сарадници ЦИА-е дозовљавају да се предаје оружје наоружаним групацијама у Сирији које се боре против режима Башара Асада. На крају у руке пубуњеника доспева аутоматско оружје, бацачи граната, муниција, као и противтенковско оружје. Непосредним транспортом преко границе баве се илегални посредници из редова сиријске браће муслимана. За све плаћа Турска, Саудијска Арабија и Катар.

Амерички обавештајци такође прате да испоручено оружје не доспе у руке борцима Ал-Каиде. Међутим активизација испада припадника сиријске опозиције у многоме је везана за њихову подршку од стране Ал-Каиде. А масовни масакр у провинцији Хомс крајем маја и граду Хама почетком јула дали су основе многим експертима да спроведу паралеле са тактиком организације терористичких аката од стране припадника Ал-Каиде.

То да ЦИА координира токове оружја за сиријску опозицију знало се одавно. Сада су то потврдили високи извори у администрацији САД. То је само један од фронтова војне кампање на свргавању председника Башара Асада, сматра председник Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски.

Део опште слике – либијски терористи премештају се у Сирију преко Турске и Јордана за новац Катара. Токови оружја, између осталог са Балкана, иду у Сирију преко Турске, Либана, Јордана и Ирака за новац Саудијске Арабије. Уз помоћ медија Запад је покренуо врло активан идеолошки рат, сложно оправдавајући неопходност свргавања режима Башаса Асада. Све то је део опште стратегије Запада на чишћењу световних режима у арапским земљама. Ова стратегија је данас доминантна. Јасно је да је за Доху и Ер-Ријад ликвидација Асада у Сирији део заједничке кампање за борбу против Ирана, а уједно за борбу против шита и световних режима у арапском свету у целини.

Исти извори у америчкој администрацији саопштили су о могућности предаје снагама сиријских побуњеника додатне помоћи у виду података са сателита о лицорању и кретању владиних трупа. Администрација САД размишља о томе да помогне опозицији да формира сопствену обавештајну службу.

Све то дало је основе министру иностраних послова Русије Сергеју Лаврову да упореди ситуацију око Сирије са оним како су Запад и низ монархија пресијског залива учествовали у свргавању режима у Либији. Он је подсетио да су се у условима тоталног ембарга на продају наоружања било ком учеснику у конфликта дешавале скоро отворене испоруке либијској опозицији. Тада је између осталог Француска јавно изјавила да наоружава либијске устанике. Исто су учиниле и земље Персијског залива.

Сада се ситуација понавља у Сирији. Зато је Сергеј Лавров изразио сумњу да ће Запад и земље Блиског Истока и даље у једнакој мери поштовати оружани ембарго у односу свих учесника у конфликту у Сирији. А без тога немогуће је регулисати кризу. Очигледно је да ако и даље буду постојали двоструки стандарди да се неповољном режиму не испоручује оружје, а устаницима да се испоручује без обзира на ембарго, ситауција ће се брзо претворити у грађански рат. У Сирији се управо то и дешава.