Минималац у Луксембургу неколико пута већи од плате у БиХ

Француска је на четвртом мјесту по минималној бруто мјесечној плати у Европи са 1.262 евра, иза Луксембурга, Холандије и Белгије.
Француска је, међутим, на првом мјесту по проценту минималне плате у односу на просјечну мјесечну зараду, са 48 одсто, на другом је Белгија са 45 одсто, затим слиједе Холандија са 42 одсто, па Луксембург са 35 одсто, пренио је француски лист "Фигаро".
"Минимална цијена рада је инструмент борбе против сиромаштва. Али проблем је у томе што та цијена не може ићи преко нивоа који би угрозио опстанак радних мјеста", објашњава аналитичар са француског центра за истраживање проблема запошљавања Кристин Ерел.
"Цијена рада зависи од продуктивности која је драстично опала у вријеме посљедње екомомске кризе", додала је Ерелова.
Минимална цијена рада која је у Великој Британији уведена 1998, представља један од главних начина борбе против сиромаштва у тој земљи у којој је минимала бруто мјесечна плата за ову годину 1.202 евра, и у периоду од 2000. до 2008. повећавана је у просјеку за 4,8 одсто годишње, а у Француској за 2,8 одсто.
У Француској и Белгији повећања минималне цијене раде се сматра једним од средстава за подстицања куповне моћи грађана.
У Њемачкој, Аустрији, Италији и нордијском земљама ситуација је неуједначена, јер минимална зарада варира у зависности од сектора.
У Њемачкој минималне плате у индустријском сектору су загарантоване док су радници у услужним дјелатностима незаштићени, гдје бруто цијена рада по сату може са буде и испод четири евра.
У новембру прошле године владајућа Демохришћанска странка ЦДУ њемачке канцеларке Ангеле Меркел подржала је приједлог о увођењу згарантоване минималне мјесечне зараде на националном нивоу, као вид борбе против сиромаштва међу запосленима које је послије реформе на тржишту рада почетком 2000. повећано.