Русија ујединила Европу против наполеонове тираније

200. годишњица рата Русије против Наполеона учинила је да се не само међу руским већ и страним историчарима постане живље интересовање према тој теми. Данас се у Бечу одржава међународни научни скуп „1812. година. Наполеонови ратови и њихове последице по Русију и Аустрију и улога у формирању нове Европе“. Овим скупом отвара се циклус јубиларних свечаности у 12 земаља међу којима су Белорусија, Бугарска, Немачка, Данска, Шпанија, Литванија, Молдавија, Пољска, Украјина, Француска и Чешка.

Године 1799, као резултат преврата, власт у Француској је пала у руке Наполеона, човека са безграничном таштином и генијалним талентом војсковође. После неколико неуспелих покушаја да склопи савез са руским царем Александром I против Енглеске, Бонапарта у јулу 1812. доноси кобну одлуку о војној кампањи против Русије. Кроз шест месеци, та кампања је довела до потпуног пораза Наполеонове војске, која је бројала шестсто хиљада војника. У јануару 1813. први ешелони руске војске прешли су границу и ушли у Пруску. За Европу резултат рата 1812. био је сигнал за побуну против Наполеонове владавине. Те исте године одиграло се неколико битака у којима је учествовала нова војска француског цара. У бици код Лајпцига она је поражена од стране савезника: Русије, Аустрије, Пруске и Шведске. Следеће године коалицији су се придружиле Енглеска, Шпанија и Португалија. У јуну 1815. дошло је до чувене битке код Ватерлоа, која је била последња у епохи Наполеонових ратова.

Управо у Бечу, где се одржава данашњи научни скуп, године 1814. и 1815. одржани су међународни конгреси о послератном уређењу Европе. Аустријски научници су се од самог почетка укључили у организацију тог скупа, каже директор Института за светску историју Руске академије наука, академик Александар Чубарјан.

„Тамо ради један познат историчар, Штефан Карнер, директор Болцмановог института, који има добру сарадњу са Русијом. Активно је учествовао у тој иницијативи руске амбасаде у Аустрији, која је иницијатор одржавања скупа. Планирам да на њему говорим о томе с каквим су се идејама у домовину вратили официри који су били у Паризу. Постоји још једна специфичност. Иако је у питању била сурова борба две земље, она ипак није довела до конфронтације друштава. На пример у Русији се врло радо говорио француски језик. То нам показује како се може постићи измирење народа и друштава чак и у сложеним периодима.“

У Русији и у другим земљама Европе ове године одржава се велики број научних форума посвећених Отаџбинском рату 1812. На њима ће се говорити и о међународним односима у том историјском раздобљу, каже виши научни сарадник Института за руску историју, доктор наука Јелена Кудрјавцева.

„Хтела бих да на скупу прочитам реферат са темом „Света алијанса и прототип формирања уједињене Европе“. Неколико земаља је показало интересовање према тој теми. Драго ми је због саме чињенице да рат 1812. године није заборављен не само у Русији него и у иностранству.“

На дан научног скупа у Бечу отвара се изложба руског Историјског музеја и Архива спољне политике Русије. Поставке говоре о историји победе руског оружја у Отаџбинском рату 1812.

Михаил Аристов,