Самит ЕУ: Мере одобрене, предстоји реализација

Одобрен је монетарни савез, није одобрен јединствени државни дуг. Синоћ је завршен самит шефова ЕУ, на којем је ударен темељ тешњој економској интеграцији. У многим питањима су европски лидери били приморани на компромис. Међутим, у главном питању – емисији општеевропских обвезница – Берлин није одустао од свог става. Експерти истичу да резултати самита могу да се сматрају историјским. Међутим, главна је њихова реализација на време, за коју може да се деси да је недовољна политичка воља.

Дводневни самит европских лидера је већ 18. од почетка проблема у еврозони. Сваки од таквих сусрета је својевремено имао назив одлучујући и историјски. Пре одржавања последњег самита је економску помоћ затражило 5 од 17 земаља-чланица девизног савеза, следи Италија – једна од највећих економија. Зато није постојала могућност за повлачење или неусвајање ванредних решења.

Првог дана самита се разматрао Европски пакт раста. Он предвиђа издвајање 120 милијарди помоћи за стимулисање раста економије и стварање радних места за младе. Средства ће бити издвојена у два транша по 60 милијарди. Шпанија и Италија нису хтеле да подрже тај пројекат јер је реч о дугорочној помоћи. Оне су потписале пакт тек после постигнутог договора о директној рекапитализацији банака. Берлин је од почетка био против, али су Мадрид и Рим успели да се ово решење одобри.

Рекапитлизацијом банака ће се бавити Европска Централна банка, на коју ће до краја године прећи функције главног надзорног органа ЕУ у банкарској сфери. Ово решење је један од важних корака у стварању европског банкарског савеза. Шеф Еврокомисије Барозу назвао га је кључним у постизању принципијелно друге, тешње интеграције. Ова мера је безусловно ефикасна, међутим, под знаком питања је рок њене реализације. Биће потребно преуређење законодавства. Истичемо да шпанске банке, које су уочи самита затражиле хитну помоћ, добиће средства у складу са старим механизмом. Према резултатима сусрета било је одлучено да ће транш од 100 милијарди евра европски Стабилизациони фонд пружити влади те земље. Коментар шефа оделења аналитичких истраживања инвестиционе групе Универ Капитал Дмитрија Александрова:

"Природно је да је неопходно прећи на неку јединствену структуру, која ће не само уводити казнене санкције, већ и бити јединствени центар доношења финансијских одлука у сфери буџетског планирања. Међутим, то је даља перспектива. Оптимистично је то, што су успели у принципу да се договоре о спремности да се пређе на битно мање дефиците буџета, о неком јединственом центру одлучивања у банкарској средини, стриктнијим консултацијама по питању буџетског планирања на нивоу држава. Сада се све остварује помоћу ручног управљања. Постигнути споразум у четвртак и петак је прелаз аутоматском режиму субвенцирања банака. То је безусловно велика предност са гледишта убрзавања у одлучивању."

Разматрање најспорнијег документа – десетогодишњег постепеног плана «Пут ка економском и монетарном савезу» одржано је у петак. Ауторима тог документа су постали бриселска четворица – председник ЕУ Херман Ван Ромпеј, шеф Еврокомисије Жозе Мануел Барозу, главни европски министар финансија – лидер Еврогрупе Жан-Клод Јункер и шеф 0Централне банке Марио Драги. Шефови ЕУ су одобрили један од кључних момената тог плана – стварање европске благајне. Она ће пратити испуњавање јединственог савезног и националних буџета. Одлуке благајне ће бити обавезне за све земље-чланице ЕУ. Експерти сматрају тај договор важним, али недовољним. Стране се нису договориле о праву власти ЕУ да блокирају усвајање буџета земаља у случају прекорачења кредита. Победом Берлина експерти називају пропаст преговора у другој тачки плана – емисији општеевропских обвезница. За њихово увођење иступају Италија, Шпанија и Француска, чији су државни дугови већ давно прекорачили све могуће границе. Уз помоћ те мере земље се надају да смање вредност позајмљених средстава. Међутим, увођење колективних евробондова директно погађа најјачу економију ЕУ и еврозоне – Немачке. Берлин, који ионако иступа као основни донатор свих европских стабилизационих фондова није спреман да преузме још и бреме заједничког дуга.