Иран: нафтни ембарго је имао ефекат

Забрана ЕУ на увоз непречишћене нафте из Ирана дала је ефекат. Ово су изјавили међународни експерти у оквиру округлог стола, који је организовао Глас Русије. Иран се одлучио на преговоре о свом нуклеарном програму.

Санкције су довеле Иран за преговарачки сто, али то није онај инструмент који може да примора Техеран да донесе одлуку потребну Зпаду, сматра доктор Мамду Саламе, експерт за експлоатацију нафте, консултант Светске банке.

"Запад жели да Иран удостане од свог нуклеарног програма, између осталог због гласина о томе да он планира да разрађује нуклеарно оружје. У сваком случају, санкције тешко да су утицале на иранску економију, чак су ишле на руку Ирану. Ирану је пошло за руком да уштеди преко 20 милијарди долара колико се трошило на субвенције за пречишћавање деривата. Треба имати у виду да је Иран увозио 50% или 200 хиљада барела гасолина и других очишћених деривата. Изрицањем санкција Ирану морало је да се одустане од тога и од субвенција. Мада су цене, наравно, скочиле, што се одразило на инфлацију, истовремено земља је уштедела 20 милијарди долара субвенција. Значи, санкције не мотивишу Иран да иде на уступке, земља наставља свој атомски програм са њима или без њих."

Аутор књиге Нуклеарни Иран: рађање нуклеарне државе Дејвид Патрикаракос дискутује са следећом поставком питања:

"Не могу са тим да се сложим. Много реченог је било сасвим тачно, али Иран се ипак вратио за сто преговора. Сматрам да су санкције у условима ојачаног дипломатског притиска битно то олакшале. Од краја 2009. године, одмах после билатералних преговора између САД и Ирана у Женеви, до априла 2012. године када се Иран састао са шесторком посредника у Истамбулу, Иран није долазио на билатералне састанке. Био је предузет покушај да се реши питање помоћу Турске и Бразила, али Иран није сматрао да је неопходно да у томе учествује. Они су наставили да терају своју линију, прешли су технолошку баријеру 2011. године у достизању обогаћивања уранијума до 20% и сада је најактуелнији период спорова у последње две године. Осећајући притисак, Иран ће се вратити за преговарачки сто."

На шта су заиста утицале санкције? Мишељење Андреја Баклицког, директора пројекта у руском Центру за политичка истраживања.

"Тешко је рећи на кога су санкције више утицале. Али, како су истакле моје колеге, после две године ћутања Иран се вратио за преговарачки сто, значи за то су постојали релевантни разлози. То се тиче не само санкција које ограничавају могућности продаје нафте, већ и сталног притиска на Техеран. Иранске банке су биле ограђене од система мерђународних трансакција СВИФТ."

Претња превентивним ударом од стране Израела или израелско-америчке коалиције још један је разлог зашто Иран не одустаје од преговора, сматра Андреј Баклицки. Јер, одуставши од њих, он остаје сам. Земља је још увек под огромним притиском, и не само економским.