Судбина шпанских банака у рукама Бундестага

Да ли да се дозволи финансијска помоћ огрезлим у дуговима шпанским банкама из стабилизационог фонда? Ако влада Немачке тим поводом не гаји сумње, оне постоје код опозиције, пре свега код фракције зелених у бундестагу. Они оптужују кабинет Ангеле Меркел за ускраћивање информација о условима кредитирања. Остају нејасна питања контроле издвојених средстава, банкротства безнадежних банака, а што је најважније ко ће одговарати за враћање зајмова? Шпанска влада или банке дужници?

Изгледа да је кланцелар по датом питању попустила. Претходни став да треба да одговара шпанска влада, претрпео је метаморфозу. Ако је веровати европским медијима, гаранција кредита поверена је шпанском Националном фонду за спас, скраћено Фроб-у. Такав корак омогућава Рахојевом кабинету да не увећава државну задуженост. И истовремено и Меркел је рекло би се чиста: директног финансирања банака неће бити. Одговорност за повратак средстава лежи на посредницима у лику Форбс-а, ккоји у случају да се нешто деси може само да слеже раменима: његову благајну су одавно састругали до дна. Ни о каквој контроли трошења кредита нема ни говора. Присутна је варијанта фактичког издавањ абанкама чека на доносиоца. Да ли ће бундестаг дозволити на ванредном заседању у четвртак издвајање сто милијарди евра из европског стабилизационог фонда под таквим условима?

Осим контроле посланици фракције зелених инсистирају на томе да се влада Шпаније обавеже да обанкроти безнадежне банке још до стизања првих 30 милијарди обећане помоћи. Њихови аргументи су да су само 2012. године САД затвориле 31 проблематичну банку. Иникавих негативних последица по финансијска тржишта није било. Зашто се исто не може учинити у Шпанији, како се не би допустило издавање средстава европских пореских обвезника оним банкама које је немогуће спасити? И пошто ови захтеви нису узети у обзир, опозиција је склона да привремено подржава издвојена средства стабилизационог фонда. Само имају ли за то време шпанске банке? Неће ли тамо започети талас банкротства, што ће се негативно одразити на ситуацију у зони евра? Мишљење Бориса Рубцова, шефа катедре Финансијске академије.

"Са моје тачке гледишта, помоћ треба да буде пружена. У којој форми ће то конкретно бити можда није толико важно. Проблеми банкарског сектора Шпаније су специфични. Системске банке, колико ми је познато, нису дотакнуте. И реч је о спасавању не две-три системске банке, већ о више ситнијих. Мислим да у датом случају овај пакет помоћи ће проћи, ја сам расположен оптимистички."

Највероватније ће тако и бити. Али док се воде дебате, финансијском сектору Шпаније прети нова напаст. Један од шпанских судова само што је обавезао банкаре да врате улагачима средства уложена у њихове сумњиве хартије од вредности. Образложење је неадекватна, лажна, непотпуна информација уз помоћ које финансисти лове у своје мреже лаковерне душе. Сада Мадрид очекује лавину тужби преварених клијената на многе милијарде. У државној благајни пара нема. Шпански стабилизациони фонд обаезан је да омаже кризним кредитним институцијама, а такође је го. Он може да рачуна само на средства европског сабрата. То значи да ће шпанске ситне улагаче пострадале због непоштења својих банкара морати да спасавају порески обвезници зоне евра. Хтели, не хтели. Или талас банкротства са непредвидивим последицама по ЕУ.