Само мали број грађана Србије поседује факултетску диплому

Па ипак, чињенице нам говоре да се образовању ни изблиза не указује онолика пажња која би била потребна да се оно доведе до потребног нивоа. Дакле, о којим се чињеницама ради и какво је заправо актуелно стање у србском образовању?

Само око 6,5 процената грађана Србије има диплому неког факултета, што представља изузетно мали постотак, како у нашем балканском окружењу, тако и у оном ширем. Иначе, светски стручњаци у тој области сматрају да свака нормално развијена земља треба имати најмање 20% високообразованих.

А каква је ситуација у другим државама, и у којој мери се од њих разликујемо?

Поређења ради, просек високообразованих у Европској унији је виши од 20 процената, а највећи је у скандинавским земљама и земљама Бенелукса, које имају и преко 30% људи са високим образовањем.

Такође, и скоро све балканске земље на том пољу бележе боље резултате од Србије, као на пример наш јужни сусед Македонија, са својих 7,5 одсто.

А посебно велик напредак у погледу образовања је учинила Руска Федерација, с обзиром да је у њој у периоду између два последња пописа становништва остварено повећање високообразованих становника за целих 41 посто. То значи да сада у Русији живи близу 30 милиона дипломираних стручњака, што је 23% становништва старијег од 15 година, односно 19% од укупног становништва. А што се тиче броја последипломаца, у Русији има око 600 хиљада магистара наука и 124 хиљаде доктора наука.

Напослетку, вратимо се поново на образовну ситуацију у Србији. С обзиром да се сада из државног буџета за образовање издваја прилично скромних 3,5 посто, лако је претпоставити да се ништа неће десити ни у будућности, што би могло значајно изменити постојеће чињенично стање.

Исто тако, више је него јасно колико је Србија далеко од тога да испуни препоруку Европске уније, коју је ова упутила свим својим чланицама, као и кандидатима за чланство – да се у средњорочној перспективи број високообразованих људи повећа чак на 40 процената становништва. Једноставно, за такво огромно повећање дипломаца код нас не постоје нужна финансијска средства, па чак ни неопходни наставни кадар.

Штавише, стање са бројем академских грађана се утолико више погоршава, јер се Србија налази међу прве три земље на свету по такозваном одливу мозгова, то јест по броју високообразованих људи који напуштају земљу са циљем одласка у неку перспективнију државу која може да им понуди посао.

Да ствари буду горе, још релативно недавно је званично обелодањен податак да је Србија током низа претходних година била једина земља у Европи у којој је број факултетски образованих особа био у паду.

Дакле, проблем се састоји у томе што многи грађани Србије немају услове да се запосле с обзиром да су због ниске просечне образованости неконкурентни на нашем регионалном тржишту, али и на оном ширем, светском.

А у таквим околностима тешко је могуће очекивати да ће се нешто променити у вези са нашим животним стандардом, и уопште са стањем у србском друштву, јер се у свим развијеним земљама високообразовани део становништва с правом сматра локомотивом свестраног развоја и привредног напретка.

Ратко Паић,