Русија и Кина су се посвађале са Западом због Сирије

Русија и Кина су размениле са Западом сурове изјаве, када су Русија и Кина трећи пут током 9 месеци искористиле право вета при гласању одлуке о Сирији. То је без преседана у дипломатији УН, као и то, што Москва и Пекинг успевају да се супротставе покушајима Запада да реше послове Сирије иза леђа њеног народа.

Уочи гласања шеф МИП РФ Сергеј Лавров је предпоставио да ће резултат бити такав, те ће Русију оптужити за све и свашта. Тако се и десило. Представници западних земаља су гневно оптужили Москву и Пекинг за тобоже нежељу да помогну сиријском народу. И то САД су чак запретиле да ће деловати заобилазно УН да би се супротставиле режиму Башара Асада.

Сирија је поново поделила УН, на позадини тог скандала се прогнозирају страшни сценарији. Запад и суседи су убеђени да је режим Асада осуђен, те му треба помоћи да оде. Одговара им бивши амбасадор СССР и Русије у Сирији Александар Зотов.

- Није ствар у томе, хоће ли лично Асад остати или неће. Питање је како уз најмање губитке за сиријски народ, за перспективе обнављања Сирије изаћи из те ситуације. Идеалан би био неки компромис. Хоће ли то успети, тешко је рећи, јер је сложено питање, шта је заправо опозиција. Она нема лидера, који води, уједињује народ. Једино, што је уједињује, жеља је да скине Асада. Шта даље?

Даље ће бити конфликт, који коначно може да се претвори у међуконфесионални. Земља ће се наћи на рубу распада. При томе експерти упозоравају – у Сирији данас ратују Иран и Саудијска Арабија.

Ако покушај свргавања Асада силом успе, неминовно ће на власт доћи радикални исламисти. При томе у насталом хаосу хемијско оружје, које се чува у Сирији, може да доспе у руке екстремиста и терориста. Мишлење Вениамина Попова, дмректора Центра партнерства цивилизација Института међународних истраживања МГИМО.

- Ескалација насиља ће имати страшне последице, јер би хемијско оружје могло да доспе у руке Ал-Каиде. Мислим да ће први, против кога они могу да примене то оружје, бити САД или Израел. Треба угасити тај пожар, што пре доћи до мировног регулисања.

Међутим, ситуација у том региону само деградира. Уље на ватру је додала терористичка акција против израелских туриста у Бугарској. Она се десила одмах после ликвидације од стране екстремиста три сарадника Башара Асада – министре одбране, унутрашњих послова и обавештајне службе. Та два инцидента одражавају раст политичке напетости на Блиском Истоку.

Заоштравање конфликта у Сирији и око ње провоцира масовни одлазак избеглица из те земље. То је само једно испољавање хуманитарне кризе, која је обухватила Турску, Либан, Ирак, низ других земаља. Пример Либије поучава – избеглице не остају на једном месту, они се разилазе у многе земље. У овом случају то може да буде не само Европа, куда је стигао основни ток Либијаца, већ, пре свега, релативно стабилне земље тог региона. Хоће ли они желети да трпе хиљаде бескућника, гладних Сиријаца, који су се стицајем околности нашли код њих? Тог проблема још нису у пуној мери свесни у тим земљама, одакле стиже помоћ оружаној сиријској опозицији, а које ће за узврат добити нове токове сиријских избеглица.